Для цитирования данной статьи, пожалуйста, используйте эту ссылку: http://dx.doi.org/10.18688/aa2414-3-21
Заголовок Рождение царя и благословение пророка: источники миниатюр русских списков Сербской Александрии
Автор email f.veselov@spbu.ru
Сведения об авторе Веселов, Федор Никитович — кандидат исторических наук, доцент. Санкт-Петербургский государственный университет, Университетская наб., д. 7/9, Санкт-Петербург, Российская Федерация, 199034; f.veselov@spbu.ru; SPIN-код: 7413-2374; ORCID: 0000-0002-2445-6497; Scopus ID: 56641623800
В рубрике Древнерусское искусство DOI10.18688/aa2414-3-21
Год 0 Номер сборника 14 Страницы 275286
Тип статьи Научная статья Индекс УДК 75.056(47).04 Индекс ББК 85(2)
Аннотация

В статье представлены предварительные результаты исследования циклов миниатюр русских лицевых списков Сербской Александрии XVII–XIX вв., хранящихся в Москве, Санкт-Петербурге и Дублине. На данный момент можно с уверенностью говорить о том, что существующие рукописи восходят к нескольким лицевым архетипам, а их иллюстрации создавались без оглядки на разработанные иконографии миниатюр других редакций романа об Александре, но с ориентацией на общие для искусства христианского мира композиции библейских сцен и иконографии библейских персонажей. Древнерусские авторы лицевых протографов известных рукописей были весьма внимательны к текстам, которые они иллюстрировали, что хорошо заметно при сравнении с южнославянскими рукописями романа. Одновременно при сравнении иллюстрированных сюжетов в русских списках бросается в глаза интерес миниатюристов к событиям, связанным с местом Александра Македонского и его царства в провиденциальной христианской истории. С нашей точки зрения, такая внимательность связана с особым значением южнославянской редакции романа, главный герой которой воплощает образ идеального правителя, для русской культуры эпохи формирования Московского великого княжества и царства.

Исследование выполнено при поддержке гранта РНФ № 21-78-00050.

Ключевые слова
Библиографическая ссылка Веселов Ф. Н. Рождение царя и благословение пророка: источники миниатюр русских списков Сербской Александрии // Актуальные проблемы теории и истории искусства: сб. науч. статей. Вып. 14 / Под ред. А. В. Захаровой, С. В. Мальцевой, Е. Ю. Станюкович-Денисовой. – МГУ имени М. В. Ломоносова / СПб.: НП-Принт, 2024. С. 275–286. ISSN 2312-2129. http://dx.doi.org/10.18688/aa2414-3-21
Publication Язык статьи русский
Список цитируемой литературы
  • 1. IV Международный съезд славистов. Материалы дискуссии. — Т. 1. Проблемы славянского литературоведения, фольклористики и стилистики. — М.: Изд-во Акад. наук СССР, 1962. — 647 с.
  • 2. Александрия / Издания Общества Любителей древней письменности. — Вып. 1. — 1880. — № 67. — 61 с.; Вып. 2. — 1887. — № 87. — 115 с.
  • 3. Александрия Сербская. Дублинский список / Вступ. ст. Ф. Н. Веселова. — СПб.: Изд-во СПбГУ, 2018. — 342 c.
  • 4. Антыпко М. И. Самуил. Иконография // Православная энциклопедия. — Т. 61. — М.: Церковно-научный центр «Православная энциклопедия», 2021. — С. 288–290.
  • 5. Бобров А. Г. Китоврас Ефросина Белозерского // Труды Отдела древнерусской литературы. — 2017. — Т. LXV. — С. 423–449.
  • 6. Буланин Д. М. «Сербская Александрия» и Русский Хронограф // Rossica Antiqua. — 2018. — № 1. — С. 48–92.
  • 7. Вiлкул Т. Л. «Въшествиє в Ієроусалимъ» Александра Македонського. «Хроніка» Георгія Амартола в «Александрії Хронографічній» // Український історичний журнал. — 2011. — № 5. — С. 162–178.
  • 8. Ванеева Е. И. О едином происхождении русских списков Сербской Александрии // Труды Отдела древнерусской литературы. — 1979. — Т. XXXIV. — С. 152–161.
  • 9. Ванеева Е. И. Русские списки Сербской Александрии XV–XIX вв. (Из ленинградских и московских собраний) // Русская и армянская средневековые литературы. — Л.: Наука, 1982. — С. 57–69.
  • 10. Васиљевић Д. Б. Минијатуре београдске Александриде // Зборник Народног Музеjа. — 1994. — № 15/2. — С. 13–31.
  • 11. Веселов Ф. Н. Предисловие. Рукопись Chester Beatty, W.151; Описание миниатюр // Александрия Сербская. Дублинский список. — СПб.: Изд-во СПбГУ, 2018. — С. 7–67.
  • 12. Веселовский А. Н. Из истории романа и повести. Вып. 1. Греко–византийский период. (Сборник Отделения русского языка и словесности Академии наук; Т. XL. № 2). — СПб.: Тип. Имп. Академии наук, 1888. — 514, 80 с.
  • 13. Живковић М. О византијском пореклу фигуралних минијатура Београдске Александриде // Зограф. — 2013. — № 37. — С. 169–200.
  • 14. Живковић М. Орнаменти Београдске Александриде // Саопштења. Републички Завод за заштиту споменика културе. — 2015. — № 47. — С. 23–42.
  • 15. Живковић М. Земаљски и Небески Јерусалим у Српској Александриди // Зборник радова Византолошког института. — 2017. — Т. LIV. — С. 197–212.
  • 16. Журавлева И. А. Иеремия. Иконография // Православная энциклопедия. — Т. XXI. — М.: Церковно-научный центр «Православная энциклопедия», 2009. — С. 283–285.
  • 17. Истрин В. М. Александрия русских хронографов: Исследование и текст. — М.: Университетская тип., 1893. — 362, 366, II c.
  • 18. Лурье Я. С. Средневековый роман об Александре Македонском в русской литературе XV в. // Александрия. Роман об Александре Македонском по русской рукописи XV в. / Подгот. М. Н. Ботвинник, Я. С. Лурье и О. В. Творогов. — М.; Л.: Наука, 1965. — С. 145–168.
  • 19. Маринковиħ Р. Српска Александрида: Историjа основног текста. (Филолошки факултет Београдског универзитета. Монографиjе. Књ. 31). — Београд: Филолошки факултет, 1969. — 350 с.
  • 20. Подобедова О. И. Миниатюры русских исторических рукописей. К истории русского лицевого летописания. — М.: Наука, 1964. — 334 с.
  • 21. Сарабьянов В. Д. Аарон. Иконография // Православная энциклопедия. — Т. I. — М.: Церковно-научный центр «Православная энциклопедия», 2000. — С. 18–19.
  • 22. Српска Александрида. — Св. 2 / Приред. Р. Маринковиħ, В. Jерковиħ. (Српска Академиjа наука и уметности. Одељење jезика и књижевности. Критичка издања српских писаца. Т. 2). — Београд: Српска академиjа наука и уметности, 1985. — 640 с.
  • 23. Творогов О. В. Александрия Хронографическая // Словарь книжников и книжности Древней Руси. — Т. I. — Л.: Наука, 1987. — С. 35–37.
  • 24. Чинякова Г. П. Александрия Сербская // Государственная Третьяковская галерея. Лицевые рукописи XI–XIX веков. — Кн. 1. Лицевые рукописи XI–XVIII вв. — М.: Сканрус, 2010. — С. 232–411.
  • 25. Dufrenne S. Les miniatures slaves méridionales du XIVe siècle dans le contexte byzantine // Проучавање средњовековних јужнословенских рукописа. — Белград: Српска академија наука и уметности, 1995. — P. 103–119.
  • 26. Grabar A. Recherche sur les Influences Orientales dans l’art Balkanique. — Paris: Les Belle Lettres, 1928. — 150 p.
  • 27. Historia Alexandri Magni / Ed. G. Kroll. — Berlin: Weidmann, 1926. — 166 S.
  • 28. Jagić V. Život Aleksandra Velikoga (Starine. Jugoslovenksa akademija znanosti I umjetnosti. Kn. III). — Zagreb: Stamp. Dragutina Albrechta, 1871. — 129 S.
  • 29. Jouanno C. Naissance et metamorphoses du Roman d’Alexandre. — Paris: CNRS, 2002. — 509 p.
  • 30. Kouymjian D. Did Byzantine Iconography Influence the Large Cycle of the Life of Alexander the Great in Armenian Manuscripts? // Byzantium Renaissance: Dialogue of Cultures, Heritage of Antiquity Tradition and Modernity / Ed. M. Janochy et al. — Warsaw: Campidoglio, 2012. — P. 209–216.
  • 31. Kouymjian D. Illustrations of the Armenian Alexander Romance and Motifs from Christian Iconography // J. Weitenberg Festschrift. Hebrew University Armenian Studies. — Louvain: Peeters, 2015. — P. 149–182.
  • 32. Olszewski M. T. Essai d’identification d’un atelier itinérant de mosaïque de la diocèse d’Orient (Baalbeck et Néa Paphos) de l’Antiquité tardive’ // Archeologia. — 2007. — No. 58. — P. 101–108.
  • 33. Ross D. J. A. Olympias and the Serpent. The Interpretation of Baalbek Mosaic and the Date of Illustrated Pseudo-Callisythenes // Journal of the Warburg and Courtauld Institutes. — 1963. — Vol. 26, No. 1/2. — P. 1–21.
  • 34. Ross D. J. A. Alexander Historiatus. A Guide to Medieval Illustrated Alexander Literature. 2nd ed. — Frankfurt-am-Maine: Athenäum, 1988. — 145 p.
  • 35. Stoneman R. Alexander the Great. A Life in a Legend. — New Heaven, London: Yale University Press, 2008. — 314 p.
  • 36. Weitzmann K. Greek Mythology in Byzantine Art. — Princeton: Princeton University Press, 1951. — 218 p.
  • 37. Živković M. The Legendary Ruler in Medieval Guise: Few Observations on the Iconography of Belgrade Alexandride // Актуальные проблемы теории и истории искусства: сб. науч. статей. Вып. 1 / Под ред. С. В. Мальцевой, Е. Ю. Станюкович-Денисовой. — СПб.: НП-Принт, 2011. —С. 79–91.