Список цитируемой литературы |
- 1. Белчовски J. Охридска архиепископиjа од основањето до паѓањето на Македониjа под турска власт. — Скопjе: Православен богословски факултет «Климент Охридски», 1997. — 664 с.
- 2. Воjводић Д. Представе светог Климента Охридског у зидном сликарству средњовековне Србиjе // Византиjски свет на Балкану. / Уред. Б. Крсмановић, Љ. Максимовић, Р. Радић. — Књ. 1. — Београд: Византолошки институт, 2012. — С. 145‒167.
- 3. Грозданов Ц. Поjава и продор портрета Климента Охридског у средњовековноj уметности // ЗЛУ. — 1967. — Бр. 3. — С. 49‒70.
- 4. Грозданов Ц. О портретима Климента Охридског у охридском живопису XIV века // ЗЛУ. — 1968. — Бр. 4. — С. 103‒118
- 5. Грозданов Ц. Охридско зидно сликарство XIV века. — Београд: Филозофски факултет у Београду, Институт за историjу уметности, 1980. — 234 c.
- 6. Грозданов Ц. Проучавања на живописот на Света Софиjа Охридска // Грозданов Ц. Студии за охридскиот живопис. — Скопjе: Републички завод за заштита на спомениците на културата, 1990. — С. 27–60.
- 7. Грозданов Ц. Живописот на охридската архиепископиjа. Студии. — Скопjе: Македонска академиjа на науките и уметностите и Фонд Трифун Костовски, 2007. — 468 c.
- 8. Грозданов Ц. За св. Константин Кавасила и неговите портрети во светлината на новите сознаниjа // Грозданов Ц. Живописот на охридската архиепископиjа. Студии. — Скопjе: Македонска академиjа на науките и уметностите и Фонд Трифун Костовски, 2007. — С. 39‒61.
- 9. Грозданов Ц. Односот међу портретите на Климент охридски и Климент римски во живописот од првата половина на XIV век // Грозданов Ц. Живописот на охридската архиепископиjа. Студии. — Скопjе: Македонска академиjа на науките и уметностите и Фонд Трифун Костовски, 2007. — C. 179‒192.
- 10. Грозданов Ц. Свети Астиj Драчки во средновековниот живопис // Грозданов Ц. Живописот на охридската архиепископиjа. Студии. — Скопjе: Македонска академиjа на науките и уметностите и Фонд Трифун Костовски, 2007. — С. 317‒331.
- 11. Грозданов Ц. Курбиново и други студии за фрескоживописот во Преспа. — Скопье: Матица Македонска, 2015. — 353 c.
- 12. Грозданов Ц. Ахил Лариски во византискиот и поствизантискиот живопис // Грозданов Ц. Курбиново и други студии за фрескоживописот во Преспа. — Скопье: Матица Македонска, 2015. — C. 271‒311.
- 13. Грозданов Ц. За портретите на историските личности на Курбиново // Грозданов Ц. Курбиново и други студии за фрескоживописот во Преспа. — Скопье: Матица Македонска, 2015. — C. 63‒81.
- 14. Грозданов Ц. Портретите на светителите од Македонија од IX до XVIII век. — Скопје: Матица македонска, 2016. — 371 с.
- 15. Грозданов Ц. Портретите на Климент Охридски од XIV век надвор од Охрид // Портретите на светителите од Македонија од IX до XVIII век. — Скопје: Матица македонска, 2016. — C. 90‒104.
- 16. Грозданов Ц. Кирил и Методиj во jужнословенската ликовна традициjа до краjот на XVII век // Грозданов Ц. Портретите на светителите од Македонија од IX до XVIII век. — Скопје: Матица македонска, 2016. — С. 17‒40.
- 17. Грозданов Ц. Портретите на Еразмо-Размо Лихнидски // Грозданов Ц. Портретите на светителите од Македонија од IX до XVIII век. — Скопје: Матица македонска, 2016. — С. 157‒165.
- 18. Грозданов Ц. Портретот на Архиепископот Константин Кавасила во црквата Св. Богородица Перивлепта и другите негови портрети во средновековната уметност // Грозданов Ц. Портретите на светителите од Македонија од IX до XVIII век. — Скопје: Матица македонска, 2016. — С. 204‒215.
- 19. Грозданов Ц. Месецословот на Асемановото Евангелие и постариот монументален живопис во Македониjа // Музеjски летопис. Зборник на трудови по повод 65 години “Завод и музеj”. — Струмица: Завод за заштита на спомениците на културата и музеj — Струмица, 2017. — С. 13‒26.
- 20. Дятлова Е. С. Монументальная живопись Прилепа (Северная Македония): взгляд на провинциальное византийское искусство второй половины XIII века // Актуальные проблемы теории и истории искусства: сб. науч. статей. Вып. 11 / Под ред. А. В. Захаровой, С. В. Мальцевой, Е. Ю. Станюкович-Денисовой. — СПб.: Изд-во СПбГУ, 2021. — С. 453‒467. — DOI 10.18688/aa2111-04-35.
- 21. Ђурић В. Византиjске фреске у Jугославиjи. — Београд: Jугославиjа, 1974. — 235 с.
- 22. Захарова А. В., Мальцева С. В. Художественные традиции и церковно-политическая идеология в искусстве Македонии в эпоху создания Охридской архиепископии // Византийский временник. — 2022. — Т. 106. — С. 174‒199.
- 23. Иванова К., Полывянный Д. И. Константин Кавасила // Православная энциклопедия. — Т. 37. — М.: ЦНЦ Православная энциклопедия, 2015. — С. 32‒33.
- 24. Икумений // Православная энциклопедия. — Т. 22. — М.: ЦНЦ Православная энциклопедия, 2009. — С. 75‒76.
- 25. Костовска П. Свети Никола Манастир. Средновековно сликарство. — Скопје: Каламус, 2020. — 443 с.
- 26. Коцо Д., Миљковиќ-Пепек П. Манастир. — Скопје: Филозофски факултет на Универзитетот, 1958. — 117 с.
- 27. Лосева О.В. Иерусалим // Православная энциклопедия. Т. 21. — М.: ЦНЦ Православная энциклопедия, 2009. — С. 395‒397.
- 28. Марковић М. Иконографски програм најстаријег живописа цркве Богородице Перивлепте у Охриду. Попис фресака и белешке о појединим програмским особеностима // Зограф. — 2011. — Бр. 35. — С. 119–143.
- 29. Милюков П. Н. Христианские древности Западной Македонии // Известия Русского археологического института в Константинополе. — 1899. — Т. IV/1. — С. 21‒151.
- 30. Миљковиќ-Пепек П. Материjали за македонската средновековна уметност. Фреските во светилиштето на црквата св. Софиjа во Охрид // Зборник на Археолошкиот музеј во Скопје. — 1955‒1956. — Бр. 1. Скопје: Археолошкиот музеј, 1956. — С. 37‒70.
- 31. Миљковиќ-Пепек П. Делото на зографите Михаило и Еутихиј. — Скопје: Републички завод за заштита на спомениците на културата, 1967. — 288 с.
- 32. Миљковиќ-Пепек П. Црква св. Јован Богослов Канео — Охрид // Културно наследство. — 1967. — № 3. — С. 67‒124.
- 33. Миљковиќ-Пепек П. Комплексот цркви во Водоча. — Скопје: Републички завод за заштита на спомениците на културата, 1975. — 72 с.
- 34. Миљковиќ-Пепек П. Велjуса. Манастир Св. Богородица Милостива во Селото Велjуса краj Струмица. — Скопjе: Факултет за филозофско-историски науки на Универзитот “Кирил и Методиj”, 1981. — 315 c.
- 35. Миљковиќ-Пепек П. Наjстарите светителски култови во Македониjа, темели за самостоjната Самоилова црква и автокефалност на Охридската Архиепископиjа // Зборник. Музеj на Македониjа, археолошки, етнолошки и историски. Н.с. бр. 1. Средновековна уметност. — Скопjе: Музеj на Македониjа, 1993. — С. 11‒60.
- 36. Миљковиќ-Пепек П. Пештерната црква Свети Еразмо краj Охрид. — Скопjе: Републички завод за заштита на спомениците на културата, 1994. — 81 с.
- 37. Немыкина Е. А. Портреты ктиторов и правителя в фресковых ансамблях времени Душана Сильного // Актуальные проблемы теории и истории искусства: сб. науч. статей. Вып. 10 / Под ред. А. В. Захаровой, С. В. Мальцевой, Е. Ю. Станюкович-Денисовой. — М.: МГУ имени М.В. Ломоносова / СПб.: НП-Принт, 2020. — С. 799–808. —DOI:10.18688/aa200-7-74.
- 38. Немыкина Е. А. Роль национальных святых и ктиторских композиций в фресковых программах храмов Охридской архиепископии середины – второй половины XIV в. // Актуальные проблемы теории и истории искусства: сб. науч. статей. Вып. 14. / Под ред. А. В. Захаровой, С. В. Мальцевой, Е. Ю. Станюкович-Денисовой. — МГУ имени М.В. Ломоносова / СПб.: НП-Принт, 2024. — С. 731–747. — DOI: 10.18688/aa2414-10-58.
- 39. Нерези: Цртежи на фрески / Уред. Б. Видоеска. — Скопjе: Национална Установа Завод за заштита на спомениците на културата на град Скопjе, 2004. — 31 с.
- 40. Овчарова О. В. Образы монахов и гимнографов во фресках церкви св. Пантелеймона в Нерези (1164) // Византийский временник. — 2004. — Т. 63 (88). — С. 232‒241.
- 41. Овчарова О. В. Фрески Нерези (1164) и византийская живопись XII века. — М.: Индрик, 2020. — 456 с.
- 42. Пириватрић С. Самуилова держава — обим и карактер. — Београд: Византолошки институт САНУ, 1997. — 229 c.
- 43. Попов П. За техниката на стенописите в черквата «Свети Димитър» в село Паталеница // Древнерусское искусство: Балканы. Русь. — СПб.: Дмитрий Буланин, 1995. — С. 163–181.
- 44. Прокић Б. Постанак Охридског патриjархата // Глас Српске Кралjевске Акадаемиjе. — 1912. — Т. 90. — С. 175‒267.
- 45. Радоjчић С. Прилози за историју најстаријег охридског сликарства // ЗРВИ. — 1964. — T. 8/2. — С. 355‒381.
- 46. Снегаров И. История на Охридската архиепископия. Т. 1. — София: Кооперативна печатница «Гутенбергъ», 1924. — 350 с.
- 47. Тодић Б. Старо Нагоричино. — Београд: Републички завод за заштиту споменика културе, 1993. — 248 с.
- 48. Тодић Б. Фреске у Богородици Перивлепти и порекло Охридске архиепископије // ЗРВИ. — 2001/2002. — Τ. 39. — C. 147–164.
- 49. Тодић Б. Архиепископ Лав — творац иконографског програма фресака у светоj Софиjи Охридскоj // Византиjски свет на Балкану. / Уред. Б. Крсмановић, Љ. Максимовић, Р. Радић. — Књ. 1. — Београд: Византолошки институт, 2012. — С. 119‒136.
- 50. Bakalova E. et al. The Ossuary of the Bachkovo Monastery / Ed. by E. Bakalova. — Plovdiv: Pygmalion, 2003. — 183 p.
- 51. Chatzidaki N. La présence de l’higoumène Philothéos dans le catholicon de Saint-Luc en Phocide (Hosios Loukas). Nouvelles remarques // Cahiers archéologiques. — 2011–2012. — T. 54. — P. 17–32.
- 52. Dimitrova E. The Church of Saint George at Kurbinovo. — Skopje: Cultural Heritage Protection Office, Ministry of Culture of the Republic of Macedonia, 2016. — 31 p.
- 53. Dimitrova E. Ars inimitabilis: the church complex of St Leontius at Vodoca // Niš and Byzantium. 2016. — T. 14. — P. 343‒356.
- 54. Djurić V. Un courant stylistique dans la peinture byzantine vers le milieu du XIe siècle // Зограф. — 1984. — Бр. 15. — С. 15‒23.
- 55. Fundić L. Art and Political Ideology in the State of Epiros during the Reign of Theodore Doukas (r.1215–1230) // Byzantina Symmeikta. — 2013. — T. 23. — P. 217–250.
- 56. Fundić L. Art, Power, and Patronage in the Principality of Epirus, 1204‒1318. — London; New York: Routledge, 2022. — 267 p.
- 57. Gelzer H. Der Patriarchat von Achrida. Geschichte und Urkunden. — Leipzig: B. G. Teubner, 1902. — 232 p.
- 58. Grabar A. Deux témoignages archéologiques sur l’autocéphalie d’une église. Prespa et Ochrid // ЗРВИ. — 1964. — T. 8/2 — P. 163‒168.
- 59. Grabar A. Les peintures murales dans le choeur de Sainte-Sophie d’Ohrid // Cahiers archéologiques. — 1965. — T. 15. — P. 257–265.
- 60. Grozdanov C., Bardžieva D. Sur les portraits des personnages historiques a Kurbinovo // ЗРВИ. — 1994. — T. 33. — P. 61‒84.
- 61. Hadermann-Misguich L. Kurbinovo. Les fresques de Saint Georges et la peinture byzantine du XIIe siècle. — Bruxelles: Editions du Byzantion, 1975. — 606 p.
- 62. Hupchick D.P. The Bulgarian-Byzantine Wars for Early Medieval Balkan Hegemony: Silver-Lined Skulls and Blinded Armies. — Cham: Palgrave Macmillan, 2017. — 363 p.
- 63. Jolivet-Lévy C. Les églises byzantines de Cappadoce. Le programme iconographique de l’abside et de ses abords. — Paris: Editions du Centre national de la recherche scientifique, 1991. — 391 p.
- 64. Kalopissi S. Aspects of Byzantine Art after the Recapture of Constantinople (1261– c. 1300): Reflections of Imperial Policy, Reactions, Confrontation with the Latins’ // Orient et Occident Méditerranéens au XIIIe siècle: les programmes picturaux / Ed. J.-P. Caillet, F. Joubert. — Paris: Picard, 2012. — P. 41–64.
- 65. Ljubinković R. Les influences de la vie politique contemporaine sur la décoration des églises d’Ochrid // Actes du XII Congrès international d’études byzantines, Ochride, 10‒16 Septembre 1961. T. III. — Beograd: Naučno delo, 1964. — P. 221‒225.
- 66. Malmquist Τ. Byzantine 12th century frescoes in Kastoria: Agioi Anargyroi and Agios Nikolas tou Kasnitzi. Doctoral dissertation. — Uppsala, 1979. — 199 p.
- 67. Miljković-Pepek P. Les fresques de l’église du Saint Achille à Prespa // Αρμός. Τιμητικός τόμος στον καθηγητή Ν.Κ. Μουτσόπουλο. Τ. Β΄. — Θεσσαλονίκη: Αριστοτέλειο Πανεπιστήμιο Θεσσαλονίκης, 1991. — Σ. 1188‒1198.
- 68. Miljković-Pepek P. Quatre saints non identifiés de Kurbinovo (1191) et hypothèses sur quelques exemples antérieurs et analogues en Macédoine // Byzantion. — 1992. — T. 62. — P. 389‒401.
- 69. Miljković-Pepek P. Saint Clément sur les fresques dans le naos de cathédrale d’Ohrid (environ 1278/90) // Byzantinische Malerei. Bildprogramme — Ikonographie — Stil. Symposion in Marburg, vom 25.‒29.6.1997 / Hrsg. G. Koch. — Wiesbaden: Reichert, 2000. — P. 211‒225.
- 70. Miljković-Pepek P. L’autocéphalie avec une certaine idée d’apostolicité des institutions écclesiastiques de Chypre et d’Ohrid (d’après les presentations iconographiques des saints locaux) // Πρακτικά του Τρίτου διεθνούς Κυπρολογικού συνεδρίου (Λευκώσια, 16‒20 απριλίου 1996). Τ. Β΄. Μεσαιονικό τμήμα / Εκδ. Α. Παπαγεωργίου. — Λευκώσια: Εταιρεία Κυπριακών σπουδών, 2001. — Σ. 503‒517.
- 71. Millet G. Le Monastère de Daphni: Histoire, architecture, mosaïques. — Paris: E. Leroux, 1899. — 278 p.
- 72. Panayotidi M. Donor Personality Traits in 12th-Century Painting. Some Examples // Byzantium Matures. Choices, Sensitivities, and Modes of Expression (Eleventh to Fifteenth Centuries) / Ed. C. Angelidi. — Athens: National Hellenic Research Foundation, 2004. — P. 145–166.
- 73. Pelekanidis S., Chatzidakis M. Kastoria. — Athens: Melissa, 1985. — 119 p.
- 74. Preradović S. Bisanzio sull’Adriatico nel IX e X secolo. Topografia sacra. Tesi di dottorato. —Udine, Paris, 2010/2011. — 450 p.
- 75. Prinzing G. Studien zur Provinz- und Zentralverwaltung im Machtbereich der epirotischen Herrscher Michael I. und Theodoros Dukas // Ηπειρωτικά χρονικά. — 1983. — Τ. 25. — S. 37–112.
- 76. Prinzing G. Epiros 1204–1261: Historical Outline — Sources — Prosopography // Identities and Allegiances in the Eastern Mediterranean after 1204 / Ed. by J. Herrin, G. Saint-Guillain. — Burlington: Ashgate, 2011. — P. 81‒99.
- 77. Prinzing G. The Autocephalous Byzantine Ecclesiastical Province of Bulgaria/Ohrid. How Independent Were Its Archbishops? // Bulgaria Mediaevalis. — 2012. — T. 3. — P. 355–383.
- 78. Sinkević I. The Church of St. Panteleimon at Nerezi: Architecture, Programme, Patronage. —Wiesbaden: Reichert, 2000. — 228 p.
- 79. Todić B. Représentations de Papes Romains dans l’église Sainte-Sophie d’Ohrid. Contribution à l’idéologie de l’archevêché d’Ohrid // Δελτίον της Χριστιανικής Αρχαιολογικής εταιρείας. —2008. — T. 29. — P. 105‒118.
- 80. Tomeković S. Les évêques locaux dans la composition absidale des saints officiant // Byzantinisch-Neugriechische Jahrbücher. — 1981. — Bd 23. — S. 65‒88.
- 81. Wharton Epstein A. The Political Content of the Painting of Saint Sophia at Ohrid // JÖB. — 1980. — Bd 29. — S. 315‒329.
- 82. Zakharova A. V. The murals in the church of the Virgin Eleousa in Veljusa
- and Byzantine painting of the second half of the eleventh century // Zograf. — 2020. — No. 44. — P. 37‒57.
- 83. Živković M., Milanović L. Revisiting the Veljusa Frescoes: Notes on the Iconographic Program of the South Parekklesion // ZRVI. — 2023. — T. 60/2. — P. 1111‒1146.
- 84. Βαφειάδης Κ. Ο άγιος Αχίλλιος και οι άγιοι μητροπολίτες Λαρίσης: εικονογραφικό διάγραμμα // Αχιλλίου πόλις. Εξαμηνιαία επιστημονική περιοδική έκδοση της Ιεράς μητροπόλεως Λάρισης και Τυρνάβου. — 2019. — Τ. 1. — Σ. 145‒160.
- 85. Δεληκάρη Α. Η Αρχιεπισκοπή Αχριδών κατά τον Μεσαίωνα. Ο ρόλος της ως ενωτικού παράγοντα στην πολιτική και εκκλησιαστική ιστορία των Σλάβων των Βαλκανίων και του Βυζαντίου. — Θεσσαλονίκη: University Studio Press, 2014. — 322 σ.
- 86. Καραγιάννη Φ. Επισκοπικοί ναοί της Μέσης Βυζαντινής περίοδου. Το παράδειγμα της Μακεδονίας. Διδακτορική διατριβή. — Θεσσαλονίκη, 2006. — 338 σ.
- 87. Κόστιτς Έ. Η γραφή των "Αστραπάδων". Διδακτορική διατριβή. — Θεσσαλονίκη, 2022. — 657 σ.
- 88. Μουτσόπουλος Ν. Κ. Η βασιλική του Αγίου Αχιλλείου στην Πρέσπα. — Τ. Α΄‒Γ΄. —Θεσσαλονίκη: Αριστοτέλειο Πανεπιστήμιο Θεσσαλονίκης, Κέντρο Βυζαντινών Ερευνών, 1989. — 575 σ.; 1012 σ.; 726 σ.
- 89. Μουτσόπουλος Ν. Κ. Η βασιλική του Αγίου Αχιλλείου στην Πρέσπα. Ένα μνημείο κιβωτός της τοπικής ιστορίας. — Θεσσαλονίκη: Παρατηρητής, 1999. — 360 σ.
- 90. Ξυγγόπουλος Α. Τα μνημεία των Σερβίων. — Αθήνα: Τυπογραφείο Μ. Μυρτίδου, 1957. — 135 σ.
- 91. Παπαδημητρίου Π. Οι απεικονίσεις του αγίου Αχιλλείου στον Ελλαδικό χώρο και η διάδοση της τιμής του // Δελτίον της Χριστιανικής Αρχαιολογικής εταιρείας. — 2013. —Τ. 34. — 179‒190.
- 92. Пαπαζώτος Θ. Η Βέροια και οι ναοί της (11ος ‒ 18ος αἰ.). Ιστορική και αρχαιολογική σπουδή των μνημείων της πόλης. — Αθήνα: Έκδοση του Ταμείου αρχαιολογικών πορών και αππαλλοτριώσεων, 1994. — 347 σ.
- 93. Σίσιου Ι. Οι απεικονίσεις του Αγίου Κλήμεντος Αχρίδος από καστοριανούς καλλιτέχνες // Κύριλλος και Μεθόδιος — παρακαταθήκες πολιτισμού. Πρακτικά διεθνούς συνεδρίου: «Η πολιτισμική κληρονομία του έργου των αγίων Κυρίλλου και Μεθοδίου ως παράγοντας ενότητας με τους λαούς της Ν.Α. Ευρώπης». — Θεσσαλονίκη: Επίκεντρο, 2012. — Σ. 405‒436.
- 94. Σίσιου Ι. Οι παλαιότερες απεικονίσεις των αγίων Κυρίλλου και Μεθοδίου στη μνημειακή ζωγραφική μετά την πτώση του κράτους του Σαμουήλ και μέχρι την Λατινοκρατία // Πρακτικα Επιστημονικής Ημερίδας «Η συμβολή των Αγίων Κυρίλλου και Μεθοδίου στή θρησκευτική και πολιτισμική διαμόρφωση της Ευρώπης ως παράγοντας ενότητας και συνεργασίας των λαών της». — Ολυμπιακό Χωριό: Ιερά Μητρόπολις Ιλίου, Αχαρνών και Πετρουπόλεως, 2015. — Σ. 61‒106.
- 95. Σίσιου Ι. Η καλλιτεχνική σχολή της Καστοριάς κατά τον 14ο αιώνα. — Καστοριά: Εκδόσεις Μυγδονία, 2022. — 797 σ.
|