Список цитируемой литературы |
- 1. Ангеличин-Жура Г. Пештерните цркви во Охридско-Преспанскиот регион (Р. Македониjа, Р. Албаниjа, Р. Грциjа) // Ниш и Византиjа.— 2006. — Т. 4. — С. 385–402.
- 2. Ангеличин-Жура Г. Христиjански храмови и свети места во Охридско. — Охрид: Macedonia Prima, 2007. — 100 c.
- 3. Ангелов Б. Стари славянске текстове // Известия на Института за българска история. — 1958. — Кн. 6. — С. 259–269.
- 4. Атанасовски А. Охридската архиепископија во XIV век // Годишен зборник на Филозофскиот факултет. — 2003. — № 56. — С. 31–46.
- 5. Благојевић М. Државна Управа у Српским Средњовековним земљамаю Друго издање. — Београд: Служебни лист CPJ, 2001. — 344 c.
- 6. Бошкович Дж. Архитектура Сербии и Македонии // Всеобщая история архитектуры: в 12 т. Т. 3: Архитектура Восточной Европы. Средние века. — М.: Изд-во литературы по строительству, 1966. — С. 418–464.
- 7. Воронова А. А. Особенности «византинизации» сербской архитектуры в эпоху короля Милутина (1281–1321) // Вестник ПСТГУ. Серия V: Вопросы истории и теории христианского искусства. — 2017. — Вып. 28. — С. 26–48.
- 8. Грозданов Ц. Охрид и Охридската архиепископија во XIV век // Историја. — 1980. — Вып. 16/1. — С. 157–187.
- 9. Грозданов Ц. Охридско зидно сликарство XIV века. — Београд: Филозофски факултет; Институт за историју уметности, 1980. — 227 с.
- 10. Гусев Н. С. Македонский вопрос в. освещении сербской и болгарской пропаганды в России в конце XIX – начале ХХ века // Актуальные проблемы теории и истории искусства: Сб. науч. статей. Вып. 10 / Под ред. А. В. Захаровой, С.В. Мальцевой, Е.Ю. Станюкович-Денисовой. — МГУ им. М.В. Ломоносова / СПб.: НП-Принт, 2020. — С. 740–754. — DOI 10.18688/aa200-7-70.
- 11. Дероко А. Монументална и декоративна архитектура у средњевековној Србији. — Београд: Туристичка штампа, 1985. — 297 c.
- 12. Заворина М. Л. Архитектурные особенности церкви Св. Георгия в Оморфокклисии (Кастория) // Византийский временник. — 2023. — Т. 107. — С. 260–277.
- 13. Заворина М. Л. К вопросу о региональных школах и стилистических тенденциях в поздневизантийском зодчестве: архитектура Эпира // Вопросы всеобщей истории архитектуры. — 2023. — Т. 20. — С. 60–75.
- 14. Заворина М. Л. Региональные интерпретации палеологовского стиля в византийских архитектурных центрах Эгейской Македонии // Актуальные проблемы теории и истории искусства: сб. науч. статей. Вып. 13 / Под ред. А. В. Захаровой, С. В. Мальцевой, Е. Ю. Станюкович-Денисовой. — МГУ имени М. В. Ломоносова / СПб.: НП-Принт, 2023. — С. 270–290. — DOI: 10.18688/aa2313-2-21.
- 15. Заворина М.Л. Фасадная декорация палеологовских храмов Салоник: специфика и эволюция локального метода // Studia Slavica et Balcanica Petropolitana. — 2020. — Т.28, No 2. — С. 73–88. — DOI:10.21638/spbu19.2020.205.
- 16. Заворина М. Л. Церковь Богородицы Захумской близ Охрида. Ретроспективные тенденции поздневизантийской архитектуры // Актуальные проблемы теории и истории искусства: сб. науч. статей. Вып.12 / Под ред. А. В. Захаровой, С. В. Мальцевой, Е. Ю. Станюкович-Денисовой. — СПб.: Изд-во СПбГУ, 2022. — С. 824–841. — DOI: 10.18688/aa2212-10-66.
- 17. Заворина М. Л. Эпирская традиция в поздневизантийской архитектуре Северной Македонии // Актуальные проблемы теории и истории искусства: сб. науч. статей. Вып.11 / Под ред. А. В.Захаровой, С. В. Мальцевой, Е. Ю. Станюкович-Денисовой. — СПб.: Изд-во СПбГУ, 2021. — С. 468–479. — DOI: 10.18688/aa2111-04-36.
- 18. Заворина М. Л., Мальцева С. В. Фасадный декор в эпирской архитектурной традиции: единство принципов и многообразие средств // Вопросы всеобщей истории архитектуры / Гл. ред. и сост. А. Ю. Казарян. — 2021. — № 17 (2) — С. 99–113.
- 19. Захарова А. В., Дятлова Е. С. О строителях и художниках, работавших в македонском Прилепе в конце XIII века // Studia Slavica et Balcanica Petropolitana. — 2020. — Т. 28, № 2. — С. 46–72. — DOI:10.21638/spbu19.2020.204.
- 20. Захарова А. В., Мальцева С. В. Художественные традиции и церковно-политическая идеология в искусстве Македонии в эпоху создания Охридской архиепископии // Византийский временник. — Т. 106. — 2022. — С. 174–199.
- 21. Злоковић М. Старе цркве у областима Преспе и Охрида // Старинар. — 1925. —С. 115–149.
- 22. Каппас М. Архитектурный «идиолект» Фессалоники в средне- и поздневизантийский периоды: сходства и различия с Константинополем // Византий и Византия: провинциализм столицы и столичность провинции. — CПб.: Алетейя, 2020. — С. 127–153.
- 23. Кораћ В. Споменици монументалне српске архитектуре XIV века у Повардарjу. — Београд: Полиграф, 2003. — 341 с.
- 24. Коруновски С. Црковната архитектура во Македониjа во XIII век. Докторска дисертациjа. — Скопjе, 2000. — 313 с.
- 25. Мальцева С. В. Архитектура северных окраин Охридской архиепископии в ΧΙ веке // Актуальные проблемы теории и истории искусства: сб. науч. статей. Вып. 13 / Под ред. А. В. Захаровой, С. В. Мальцевой, Е. Ю. Станюкович-Денисовой. — МГУ имени М. В. Ломоносова / СПб.: НП-Принт, 2023. — С. 782–805. — DOI: 10.18688/aa2313-10-62.
- 26. Мальцева С. В. Историографический обзор: о храмах Второго Болгарского царства в работах болгарских ученых // Актуальные проблемы теории и истории искусства: сб. науч. статей. Вып. 9 / Под ред. А. В. Захаровой, С. В. Мальцевой, Е. Ю. Станюкович-Денисовой. — МГУ имени М. В. Ломоносова / СПб.: НП-Принт, 2019. — С. 796–806. — DOI: 10.18688/aa199-7-71.
- 27. Мальцева С. В. Монастырская архитектура эпохи святых Наума и Климента Охридских в контексте храмового зодчества первого Болгарского царства и архитектурных традиций византийских провинций IX–XI веков // Актуальные проблемы теории и истории искусства: сб. науч. статей. Вып. 10 / Под ред. А. В. Захаровой, С. В. Мальцевой, Е. Ю. Станюкович-Денисовой. — СПб.: НП-Принт, 2020. — С. 809–828. — DOI: 10.18688/aa200-7-75.
- 28. Мальцева С.В. Строители Милутина и Душана как проводники имперской идеологии в Македонии // Актуальные проблемы теории и истории искусства: сб. науч. статей. Вып. 12 / Под ред. А. В. Захаровой, С. В. Мальцевой, Е. Ю. Станюкович-Денисовой. – СПб.: Изд-во СПбГУ, 2022. — С. 856–881. — DOI: 10.18688/aa2212-10-68.
- 29. Мальцева С. В. Храмовое зодчество Моравской Сербии и основные направления архитектуры палеологовского периода // Актуальные проблемы теории и истории искусства: сб. науч. статей. Вып. 7 / Под ред. С. В. Мальцевой, Е. Ю.Станюкович-Денисовой, А. В.Захаровой. — СПб.: Изд–во СПбГУ, 2017. — С. 301–320. — DOI: 10.18688/aa177-2-30.
- 30. Мальцева С. В., Николовски Д. Архитектура церкви Св. Димитрия в Велесе: в свете новых открытий // Актуальные проблемы теории и истории искусства: сб. науч. статей. Вып. 14 / Под ред. А. В. Захаровой, С. В. Мальцевой, Е. Ю. Станюкович-Денисовой. — СПб.: НП-Принт, 2024. — С. . — DOI: 10.18688/aa2414-10-55.
- 31. Мальцева С. В., Фрезе А. А. Базилики XI–XII веков в Македонии // Византийский временник. — Т. 105. — 2021. — С. 179–203.
- 32. Мальцева С. В., Фрезе А. А. Строительство в Северной Македонии в период возвращения под византийское владычество // Актуальные проблемы теории и истории искусства: сб. науч. статей. Вып. 11 / Под ред. А. В. Захаровой, С. В. Мальцевой, Е. Ю. Станюкович-Денисовой. — СПб.: Изд-во СПбГУ, 2021. — С. 422–436. — DOI 10.18688/aa2111-04-33.
- 33. Миљковиќ-Пепек П. Црквата Св. Јован Богослов-Канео во Охрид // Културно наследство III. — Скопjе, 1967. — № 4. — С. 67–124.
- 34. Немыкина Е. А. Имперская идеология в задужбинах Душана Сильного и его вельмож в Македонии // Актуальные проблемы теории и истории искусства: сб.науч.статей. Вып. 11 / Под ред. А. В. Захаровой, С. В. Мальцевой, Е. Ю. Станюкович-Денисовой. — СПб.: Изд-во СПбГУ, 2021. — С. 492–500. — DOI: 10.18688/aa2111-04-38
- 35. Новаковић С. Законски споменици Српских држава средњега века. — Београд: Српска краљевска академија, 1912. — 912 с.
- 36. Седов Вл. В. Килисе Джами. Столичная архитектура Византии.— М.: Индрик, 2008. — 335 с.
- 37. Снегаров И. История на Охридската архиепископия. Том 1. От основаването й до завладяването на Балканския полуостров от турците. — София: Акад. изд. «М.Дринов», 1995. — 347 с.
- 38. Суботић Г. Свети Константин и Jелена у Охриду. — Београд: Филозовски факултет у Београду – Институт за историjу ументности, 1971. — 144 с.
- 39. Ферјанчић Б. Автокефалност срске цркве и Охридска архиепископиjа // Сава Немањић – свети Сава: Историја и предање. — Београд: САНУ, 1979. — С. 65–72.
- 40. Чиркович С. Сербия. Средние века. — М.: Искусство, 1996. —271 с.
- 41. Androudis P., Peridikopoulou M. The Late Byzantine Church of the Dormition of the Virgin in Zeygostasi, Kastoria // Macedonia and the Balkans in the Byzantine Commonwealth. Proceedings of the International Symposium “Days of Justinian I”, Skopje, 18–19 October, 2013 / Ed. M. B. Panov. — Skopje, 2014. — P. 166–176.
- 42. Babić B. Varoš crkva Sv. Antanasa – srednjevekovno nasleje // Arheološki pregled. — Vol. 7. — 1965. — S. 172–173.
- 43. Bogdanović J. Regional Developments in Late Byzantine Architecture and the Question of ‘Building Schools’: An Overlooked Case of the Fourteenth-Century Churches from the Region of Skopje // Byzantinoslavica. — 2011. — Vol. 69/1–2. — P. 219–266.
- 44. Buchwald H. Lascarid Architecture // Jahrbuch der Österreichischen Byzantinistik. — 1979. —Vol. 28. — P. 261–296.
- 45. Buchwald H. The Concept of Style in Byzantine Architecture // Jahrbuch der Österreichischen Byzantinistik. — 1986. — Vol. 36. — P. 303–316.
- 46. Čurčić Sl. Architecture in the Balkans from Diocletian to Süleyman the Magnificent (ca. 300 – ca. 1550). — London; New Haven, Yale University Press Publ., 2010. — 913 p.
- 47. Ćurčić Sl. The Epirote Input in Architecture of Byzantine Macedonia and Serbia around 1300 // Αφιέρωμα στον Ακαδημαικό Πανατιώτη Λ. Βοκοτόπουλο. — Αθήνα, 2015. — P. 127–140.
- 48. Čurčić Sl. The Role of Late Byzantine Thessalonike in Church Architecture in the Balkans // Dumbarton Oak Papers. — 2003. — Vol. 57. — P. 65–84.
- 49. Hadjitryphonos E. Saint Catherine’s Church in Thessaloniki, Its Place in Late Byzantine Architecture // Ήρως Κτίστης. Μνήμη Χαράλαμπου Μπούρα. — Τ. 1. — Αθήνα; ΜΕΛΙΣΣΑ, 2018. — Σ. 265–282.
- 50. Hallensleben H. Die architekturgeschichtliche Stellung der Kirche Sv. Bogorodica Peribleptos (Sv. Kliment) // Musée Archéologique de Macédoine. Recueil des Travaux. — Vol. 6/7. — 1967–1974. — S. 297–316.
- 51. Krautheimer R. Early Christian and Byzantine architecture. 4th ed. (revised by R. Krauthheimer and S. Ćurčić). — New Haven; London: Yale University Press, 1992. — 553 р.
- 52. Nicol D. M. Two Churches in Western Macedonia // Byzantinische Zeitschrift. —1956. — No. 49. — Р. 96–105.
- 53. Stikas E. Une église des Paléologues aux environs de Castoria // Byzantinische Zeitschrift. — 1958. — No. 51. —Р. 100–112.
- 54. Velenis G. Thirteen-Century Architecture in the Despotate of Epirus: The Origins of the School // Studenica et l’art byzantine au tour de l’annee 1200. — Beograd, 1988. — P. 279–284.
- 55. Vocotopoulos P. Church Architecture in the Despotate of Epirus: The Problem of Influences // Зограф. — Београд, 1998–99. — No. 27. — Р. 72–92.
- 56. Zakharova A. On the 10th–11th century Churches in Kastoria and Related Buildings: the Problems of Attribution and Dating // Niš and Byzantium. — 2023. — Vol. 21. — P. 159–176.
- 57. Zavorina M. L. Palaeologan Architecture on the Byzantine Periphery: The Case of Ohrid // Niš and Byzantium. — 2022. — Vol. 20. — P. 305–322.
- 58. Zavorina M., Maltseva S. Late Byzantine Architectural Ceramics of Epirus and Macedonia // Art and Science Applied: Experience and Vision. Thematic Proceedeings. Selection of papers prom the Second International Conference of the Faculty of Applied Arts in Belgrade SMARTART 2021. — Belgrade: University of Belgrade Publ., 2022. — P. 38–58.
- 59. Δεληκάρη Α. Η Αρχιεπισκοπή Αχρίδων κατά τον Μεσαίωνα. — Θεσσαλονίκη: University Studio Press, 2014. — 323 σ.
- 60. Ευγενίδου Δ., Κανονίδης Ι., Παπαζώτος Θ. Τα Μνημεία των Πρεσπών. — Αθήνα: Υπουργείο Πολιτισμού – Ταμείο Αρχαιολογικών Πόρων και Απαλλοτριώσεων, 1991. — 92 σ.
- 61. Παϊσιδου Μ. Η Παναγία Ελέουσα της Μεγάλης Πρέσπας. Μελέτη μνημειακής τοπογραφίας, αρχιτεκτονικής και ζωγραφικής των αρχών του 15ου αιώνα στην περιοχή των Πρεσπών. — Θεσσαλονίκη: Εταιρεία Μακεδονικών Σπουδών, 2019. — 240 σ.
- 62. Παπαζώτος Θ. Η Βέροια και οι ναοί της (11ος — 18ος αι.). — Αθήνα: Υπουργείο Πολιτισμού, 1994. — 468 σ.
- 63. Σκιαδαρέσης Γ. Η Παλαιά Μητρόπολη της Βεροίας στο πλαίσιο της Βυζαντινής αρχιτεκτονικής. Διδακτορική διατριβή. — Θεσσαλονίκη, 2016. — 307 σ.
|