Чирич Я. Искусство украшения внешних стен в поздневизантийской архитектуре

Заголовок Искусство украшения внешних стен в поздневизантийской архитектуре
Автор email conference@actual-art.org
Сведения об авторе Чирич Ясмина. Аспирантка, исследователь по проекту «Христианская культура на Балканах: Византийская империя, сербы и болгары с IX по XV вв.» отделения истории искусства, факультета философии Белградского университета, Сербия.
В рубрике Средневековое искусство восточнохристианского мира
Год 2011 Номер сборника 1 Страницы 69–76
Тип статьи Научная статья Индекс УДК 72.04.03 Индекс ББК 85.113(3)
Аннотация

Кирпичный орнамент на внешних стенах поздневизантийских храмов был одним из основных способов артикуляции фасадов, и эффекты оптической иллюзии создавали определенные визуальные образы, которые можно подвергнуть семиотическому анализу. Процесс расшифровки образов на внешних стенах церквей представляет собой истолкование динамического взаимодействия различных художественных форм, наиболее сложного и интересного на апсиде храма. 
Ключевые слова
Библиографическая ссылка Чирич Я. Искусство украшения внешних стен в поздневизантийской архитектуре // Актуальные проблемы теории и истории искусства: сб. науч. статей. Вып. 1 / Под ред. С. В. Мальцевой, Е. Ю. Станюкович-Денисовой. – СПб.: НП-Принт, 2011. С. 69–76. ISSN 2312-2129.
Publication Язык статьи английский
Список цитируемой литературы
  • • “Le décryptage d’une imagerie complexe”, from the view point of Herbert Kessler, Jean-Michel Spieser, Gerhard Wolf and Anne-Orange Poilpré, Le statut de l’image religieuse au Moyen Âge, entre Orient et Occident, in Perspective 1 (Mars, 2009), pp. 82–90, in particular, p. 88.
  • • A. Kazhdan, Coat of Arms, in The Oxford Dictionary of Byzantium, A. Kazhdan ed., New York 1991, p. 472.
  • • A. Muthesius, The Byzantine Eagle, in Studies in Silk in Byzantium, London 2004, pp. 227–236.
  • • B. Young, Needlework by Nuns: Medieval Religious Embroidery, in The Metropolitan Museum of Art Bulletin n.s. 28/6 (Feb. 1970), pp. 263–277.
  • • C. Mango — E. J. W. Hawkins, Additional finds cit., p. 181 (with bibliography).
  • • C. Mango — E. J. W. Hawkins, Additional Finds at Fenari Isa Camii, Istanbul, in Dumbarton Oaks Papers 22 (1968), pp. 177–184, in particular, p. 181; G. Vikan, Review of Hugo Buchtal and Hans Belting, Patronage in Thirteenth century Constantinople. An Atelier of Late Byzantine Book Illumination and Calligraphy, in Art Bulletin 63, 2 (1981), pp. 325–328, in particular, p. 326.
  • • Cf. Maximus the Confessor, The Church, the Liturgy and the Soul of Man cit., p. 71.
  • • D. Cernovodeanu, Contributions à l’étude de l’héraldique byzantine et postbyzantine, in Jahrbuch der Österreichischen Byzantinistik 32/2 (1982), pp. 409–422.
  • • D. Freedberg, Mouvement, Embodiment, Emotion, in Cannibalismes disciplinaires, Quand l’histoire de l’art et l’anthropologie se rencontrent: Actes du colloque Histoire de l’art et anthroplogie organisé par l’INHA et le musée du quai Branly (21 et 23 juin 2007), Paris 2010, p. 38.
  • • D. Russo, H. L. Kessler, Les jeux du texte et de l’image. La libération du visuel dans l’art médiéval, in Revue de l’art 164 (2009), p. 71.
  • • D. S. Kyritses, The Byzantine Aristocracy in the Thirteenth and Early Fourteenth Centuries, UMI Microform No 9721677, Ann Arbor MI 48103, p. 247.
  • • E. J. Gerstle, Beholding the Sacred Mysteries: Programs of the Byzantine Sanctuary, Washington 1999.
  • • E. Piltz, Le costume officiel des dignitaires byzantins à l’époque Paléologue, Uppsala 1994, pp. 13–14.
  • • G. Galavaris, The Illustrations of the Liturgical Homilies of Gregory Naziazenus, Princeton, New Jersey1969, pl. LXI–LXIV, especially the linear scheme of Pentecost on pl. LXIX from Athos, Dionysiou, Cod. 61, Fol. 21v.
  • • G. Vikan, Review of Hugo Buchtal cit., p. 326 with drawing of crisscross ornament on John III Dukas Vatats coins.
  • • H. Kessler, Medieval Art as Argument, in Iconography at the Crossroads. Index of Christian Art, Princeton University, 23–24 March 1990, Princeton 1990.
  • • J. Drucker, The Alphabetic Labyrinth, the Letters in History and Imagination, London 1995, p. 87.
  • • J. Trkulja, The Façade Decoration of Byzantine Churches: Symbolic, Spatial and Performative Aspects, in Spatial Icons, A. Lidov ed., Moscow 2009.
  • • J-C. Bonne, Y a-t-il une lecture symbolique de l’ ornament?, in Perspective 2010/2011, 1 (2010), p. 38.
  • • M. G. Parani, Cultural Identity and Dress: The Case of Late Byzantine Ceremonial Costume, in Jahrbuch der Österreichischen Byzantinistik 57 (2007), pp. 95–134.
  • • M. L. Rautman, The Church of the Holy Apostles in Thessaloniki: A Study in Early Palaeologan Architecture, Ph.D., Indiana University 1984 (UMI Microform, Ann Arbor MI, OL17260050M), p. 194.
  • • M. Parsons Lillich, Early Heraldry: How to Crack the Code, in Gesta 30/1 (1991), pp. 41–47.
  • • Maximus the Confessor, The Church, the Liturgy and the Soul of Man: the Mystagogia of St. Maximus the Confessor, trans. Julian Stead, Still River Mass. 1982, p. 71.
  • • N. Isar, The Vision and Its “Exceedingly Blessed Beholder”: Of Desire and Participation in the Icon, RES: Anthropology and Aesthetics 38 (Autumn, 2000), pp. 56–72, especially, p. 66.
  • • P. Magdalino, Byzantine Snobbery, in The Byzantine aristocracy, IX to XIII Centuries (British Archaeological Reports, International Series 221), M. Angold ed., Oxford 1984, pp. 58–78.
  • • Patrologiae Cursus Completus, Series Graeca, acc. J.-P. Migne, Paris 1857–1866, 14, cols. 82-86.
  • • Pseudo-Kodinos, Traité des offices, J. Verpaux ed., Paris 1966, pp. 147–148.
  • • R. Bauerreiss, Arbor Vitae: Der ‘Lebensbaum’ und seine Verwendung in Liturgie, Kunst und Brauchtum des Abendlandes, Munich 1938.
  • • R. Krautheimer, Early Christian and Byzantine Architecture, cit., pp. 453–464.
  • • R. Krautheimer, Early Christian and Byzantine Architecture, Harmondsworth 19651; 19752, p. 415.
  • • R. Krautheimer, Introduction to an “Iconography of Medieval Architecture cit.”, in Studies in Early Christian, Medieval and Renaissance Art, London-New York 1969, pp. 115–150.
  • • R. Ousterhout — Ch. Bakirtzis, The Byzantine Monuments of the Evros / Meriç River Valley, Thessaloniki 2007, p. 62.
  • • R. Ousterhout, Symbole der Macht cit., p. 100.
  • • R. Ousterhout, Symbole der Macht cit., pp. 100–101.
  • • R. Ousterhout, Symbole der Macht. Mittelalteriche Heraldik zwischen Ost und West, Lateinisch-griechischarabische Begegnungen: Kulturelle Diversität im Mittelmeerraum des spätmittelalters, herausgegeben von M. Mersch, V. Ritzerfeld, Berlin 2009, pp. 91–109.
  • • R. Ousterhout, The Architecture of the Kariye Camii in Istanbul (Dumbarton Oaks Studies, XXV), Washington D. C. 1987, pp. 70–71.
  • • R. Ousterhout, The Art of the Kariye Camii, Istanbul 2002, p. 122.
  • • R. S. Nelson, Heavenly Allies cit., p. 34. Nelson recognized it as “saint with crossbars” (Ibid., p. 35).
  • • R. S. Nelson, Heavenly Allies cit., p. 39, note 13.
  • • R. S. Nelson, Heavenly Аllies at the Chora, in Gesta 43/1 (2004), pp. 31–40.
  • • S. Ćurćić, The Architecture of Lesnovo in the Light of Political Realities in Mid-Fourteenth-Century Macedonia, in Byzantine Studies Conference Abstracts 14 (1988), p. 2.
  • • U. M. Rüth, Die Farbegebung in der byzantinischen Wandmalerei der spätpaläologischen Epoche (1341–1453), Bonn 1977, pp. 770–775, 859–867.
  • • V. Marinis, The Monastery Tou Libos: Architecture, Sculpture and Liturgical Planning in Middle and Late Byzantine Constantinople, PhD Thesis, University of Illinois at Urbana Champaign 2004, p. 248, note 88.
  • • W. H. Rüdt von Collenberg, Byzantinische Präheraldik des 10. und 11. Jahrhunderts?, in Recueil du 12e Congrès International des Sciences Généalogique et Héraldique (Munich, 1974), Héraldique, Stuttgart 1978, pp. 197–181 (with literature, especially footnotes 8–14); G. Millet, Broderies religieuses de style byzantin, Paris 1947, pl. 51.
  • • А. Соловјев, Византијски хералдички амблеми и Словени, in Историја српског грба и други хералдички радови, прир. А. Палавестра, Београд 2000, p. 305 (= Les emblèmes héraldiques de Byzance et les Slaves, in Seminarium Kondakovianum 7, Prague 1935, pp. 119–164).
  • • Б. Поповић — Б. Цветковић, Властеоски костим, Приватни живот у српским земљама средњег века, прир. С. Марјановић-Душанић, Д. Поповић, Београд 2004, p. 379 (with literature).
  • • Б. Поповић, Костим и инсигније српске властеле у средњем веку, M.A. dissertation, Belgrade University, 2006, pp. 42–44, 45–47, especially the chapter: О амблематском значају одеће, p. 106.
  • • Б. Тодић — М. Чанак-Медић, Манастир Дечани, Београд 2005, p. 368.
  • • Б. Тодић, Натпис уз Јована Оливера у наосу Леснова, in Зборник радова Византолошког института 38 (1999/2000), p. 381.
  • • Б. Ферјанчић, Деспоти у Византији и јужнословенским земљама, Београд 1960, p. 24, fig. 91.
  • • В. Иванишевић, Развој хералдике у средњовековној Србији, in Зборник радова Византолошког института 41 (2004), pp. 213–234 (with further bibliography).
  • • В. Кораћ — М. Шупут, Архитектура византијског света, Београд 1996, p. 351.
  • • В. Кораћ, Монументална архитектура у Византији и Србији у последњем веку Византије. Особена обрада фасадних површина, in Зборник радова Византолошког института 43 (2006).
  • • В. Кораћ, Споменици монументалне српске архитектуре XIV века у Повардару, Београд 2003, p. 176.
  • • В. Кораћ, Споменици монументалне српске архитектуре XIV века у Повардарју, Београд 2003, p. 166.
  • • Византијски извори за историју народа Југославије VI, ур. Ф. Баришић, Београд 1986, pp. 111112.
  • • Г. Томовић, Повеља манастира Леснова, in Историјски часопис 24 (1977), pp. 93–102.
  • • Д. Ацовић, Хералдика и Срби, Београд 2008, pp. 31–33.
  • • Д. Панић — Г. Бабић, Богородица Љевишка, Београд 1975, p. 61.
  • • Ј.С. Ћирић, Артикулација источне фасаде католикона манастира Константина Липса у Цариграду, in Ниш и Византија 5 (2007), pp. 315–329.
  • • Р. С. Нелсон, Апропријација, in Критички термини историје уметности, ed. Р. С. Нелсон, Р. Шиф, Нови Сад 2004, p. 211.
  • • С. Габелић, Манастир Лесново. Историја и сликарство, Београд 1998.