Please use this identifier to cite or link to this item: http://dx.doi.org/10.18688/aa2111-04-38
Title Имперская идеология в задужбинах Душана Сильного и его вельмож в Македонии
Author email tsvetynaveter@gmail.com
About author Немыкина Елена Александровна — научный сотрудник. Филиал ФГБУ «ЦНИИП Минстроя России» Научно-исследовательский институт теории и истории архитектуры и градостроительства (НИИТИАГ), ул. Душинская, д. 9, Москва, Российская Федерация, 111024. tsvetynaveter@gmail.com ORCID: 0000-0001-6458-8534
In the section Балканские исследования DOI10.18688/aa2111-04-38
Year 2021 Volume 11 Pages 492500
Type of article RAR Index UDK 75.052, 75.041.5 Index BBK 85.14, 85.103(4)4
Abstract

Статья посвящена особенностям иконографических программ памятников времени правления Стефана Душана Сильного, сформировавшихся под влиянием церковно-политической идеологии и имперских амбиций сербского правителя. Присоединение новых территорий, усиление политических амбиций Сербского государства и стремление сильнейшего в его истории короля Стефана Душана, в 1346 г. объявившего себя царем, видеть свою страну на равных позициях с Византийской империей, Сербскую автокефальную Церковь — с Константинопольским патриархатом, а себя самого — с византийским василевсом, выводит на первый план императорскую проблематику для искусства всего региона. Анализ фресковых ансамблей на территории Македонии этого периода является одним из ключевых моментов для более глубокого понимания процессов эволюции средневековой живописи в Сербии и Македонии на том этапе, когда в составе Сербского государства оказываются территории с разной исторической, политической и этнической составляющими.

Исследование выполнено за счёт гранта Российского научного фонда (проект № 20-18-00294) в филиале ЦНИИП Минстроя России «Научно-исследовательский институт теории и истории архитектуры и градостроительства».

Keywords
Reference Немыкина Е. А. Имперская идеология в задужбинах Душана Сильного и его вельмож в Македонии // Actual Problems of Theory and History of Art: Collection of articles. Vol. 11. Eds A. V. Zakharova, S. V. Maltseva, E. Iu. Staniukovich-Denisova. — St. Petersburg: St. Petersburg Univ. Press, 2021, pp. 492–500. ISSN 2312-2129. http://dx.doi.org/10.18688/aa2111-04-38
Publication Article language russian
Bibliography
  • 1. Воjводић Д. Зидно сликарство цркве Светог Ахилиjе у Ариљу. — Београд: Стубове културе, 2005. — 245 с.
  • 2. Грозданов Ц. Свети Симеон Немања и свети Сава у сликарскоj тематици у Македониjи (XIV–XVII) // Стефан Немања – Свети Симеон Мироточиви. Историја и предање: међународни научни скуп септембар, 1996 / Уред. J. Калић. — Београд: САНУ, 2000. — С. 319–345.
  • 3. Димитрова Е. Манастир Матеjче. — Скопьjе: Каламус, 2002. — 528 с.
  • 4. Джурич В. Византийские фрески. Средневековая Сербия, Далмация, славянская Македония. — М.: Индрик, 2000. — 592 с.
  • 5. Ђорђевић И. М. Зидно сликарство српске властеле у доба Немањића. — Београд: Филозофски факултет, 1994. — 309 c.
  • 6. Мальцева С. В. Значение приделов в формировании региональной традиции в сербской средневековой архитектуре // Актуальные проблемы теории и истории искусства. Сб. науч. статей. Вып. 1 / Под ред. С. В. Мальцевой, Е. Ю. Станюкович-Денисовой. — СПб.: НП-Принт, 2011. — С. 63–66.
  • 7. Мальцева С. В. Приделы в сербских храмах XIII — первой половины XIV в. // Византийский временник. — № 71(96). — 2012. — С. 177–199.
  • 8. Мошин В. Повеље краља Милутина — дипломатичка анализа // Историјски часопис. — № 18. — 1971. — С. 53–86.
  • 9. Немыкина Е. А. Влияние императорской проблематики на монументальные росписи Сербии XIV в. на примере композиции «Небесный двор» в Успенской церкви монастыря Трескавац // Вестник ПСТГУ. Серия V: «Вопросы истории и теории христианского искусства». — Вып. 4 (24). — 2016. — С. 48–66. DOI: 10.15382/sturV201624.48-66
  • 10. Немыкина Е. А. Портреты ктиторов и правителя во фресковых ансамблях времени Душана Сильного // Актуальные проблемы теории и истории искусства: сб. науч. статей. Вып. 10 / Под ред. А. В. Захаровой, С. В. Мальцевой, Е. Ю. Станюкович-Денисовой. — МГУ имени М. В. Ломоносова / СПб.: НП-Принт, 2020. — С. 799–808. DOI: 10.18688/aa200-7-74
  • 11. Немыкина Е. А. Трансформация идеологии Неманичей в памятниках эпохи Милутина (1282–1321) на завоеванных македонских территориях // Studia Slavica et Balcanica Petropolitana. — № 1. — 2020. — С. 89–106. DOI: 10.21638/spbu19.2020.206 (дата обращения: 01.09.2021)
  • 12. Радоjчић С. Портрети српских владара у средњем веку. — Београд: Републички завод за заштиту споменика културе, 1996. — 231 с.
  • 13. Тодић Б., Чанак-Медић М. Манастир Дечани. — Београд: Музеj у Приштини, 2005. — 535 с.
  • 14. Djurić V. J. L’art impérial serbe: marques du statut impérial et traits de prestige // Byzantium and Serbia in the 14th Century. National Hellenic Research Foundation. Institute for Byzantine Research. International Symposium 3 / Ed. E. Papadopoulu, D. Dialety. —Athens, 1996. — P. 23–56.
  • 15. Marjanović-Dušanić S., Vojvodić D. The Model of the Empire – The Idea and Image of Authority in Serbia (1299–1371) // Сакрална уметност српских земаља у средњем веку / Ред. Д. Воjводић, Д. Поповић. — Београд: Службени гласник, 2016. — С. 299–316.
  • 16. Ćurčić S. Gračanica. King Milutin’s church and its place in late Byzantine architecture. —University Park and London: Pennsylvania State University Press, 1979. — 159 p.
  • 17. Ćurčić S. Architecture in the Balkans. — Yale University Press, 2010. — 913 p.