Please use this identifier to cite or link to this item: http://dx.doi.org/10.18688/aa200-7-75
Title Монастырская архитектура эпохи святых Наума и Климента Охридских в контексте храмового зодчества Первого Болгарского царства и архитектурных традиций византийских провинций IX–XI веков
Author email s.maltseva@spbu.ru
About author Мальцева Светлана Владиславовна — кандидат искусствоведения, старший преподаватель. Санкт-Петербургский государственный университет, Университетская наб., д. 7/9, Санкт-Петербург, Российская Федерация, 199034; старший научный сотрудник. Филиал ФГБУ «ЦНИИП Минстроя России» НИИТИАГ РААСН, ул. Душинская, д. 9, Москва, Российская Федерация, 111024. s.maltseva@spbu.ru
In the section Балканские исследования DOI10.18688/aa200-7-75
Year 2020 Volume 10 Pages 809828
Type of article RAR Index UDK 72.033 Index BBK 85.113(3)
Abstract

Исследование выполнено за счет гранта Российского научного фонда (проект № 20-18-00294) в филиале ЦНИИП Минстроя России «Научно-исследовательский институт теории и истории архитектуры и градостроительства»

Статья посвящена анализу архитектурных особенностей храмов-усыпальниц, возведенных святыми Климентом (ок. 835–916) и Наумом (ок. 830–910) Охридскими на рубеже IX-X вв. Постройки дошли в археологическом состоянии, однако служат важнейшими свидетельствами развития архитектурной традиции Первого Болгарского царства, которая до сих пор является одной из трудно читаемых страниц средневекового зодчества на Балканах. Рассмотрение архитектурных особенностей охридских триконхов рубежа IX–X вв. позволило показать их связи с обширным кругом архитектурных традиций того времени. Эти, как и другие постройки на землях Первого болгарского царства времени крещения и просвещения болгар хорошо вписываются в архитектурные процессы всего региона, где в IX–X вв. наблюдается стагнация, ориентация на старые образцы и попытки создать оригинальные решения в условиях провинциального течения жизни этих областей, с их пока ещё слабыми связями с Константинополем. При этом в некоторых областях, как например, в Приморье, продолжаются традиции зодчества предшествующих периодов. Мы попытались уйти от типологического обособления памятников, который был свойственен болгарской историографии. Это позволило лучше увидеть общую картину развития архитектурных процессов в Первом Болгарском царстве, найти объяснения некоторым редким типологическим решениям и стилистическим приемам и четче выявить связи между различными регионами. Таким образом, в IX–X вв. в этой части Балкан не существовало отдельных региональных школ, но выделялись некоторые области, такие как далматинское побережье Адриатики, которые быстрее выходили из кризиса и активно участвовали в процессах культурного обновления. На болгарских территориях происходят те же процессы, что и в других областях Балканского полуострова, и церковная архитектура здесь тоже была тесно связана с задачами христианизации и просвещения населения.

Keywords
Reference Мальцева С. В. Монастырская архитектура эпохи святых Наума и Климента Охридских в контексте храмового зодчества Первого Болгарского царства и архитектурных традиций византийских провинций IX–XI веков // Actual Problems of Theory and History of Art: Collection of articles. Vol. 10. Ed: A. V. Zakharova, S. V. Maltseva, E. Iu. Staniukovich-Denisova. — Lomonosov Moscow State University / St. Petersburg: NP-Print, 2020, pp. 809–828. ISSN 2312-2129. http://dx.doi.org/10.18688/aa200-7-75
Publication Article language russian
Bibliography
  • 1. Анастасијевић Д. Откопавање Немањине св. Богородици код Куршумлије // Старинар трећа серија. — Књ.1 (1922). — Београд, 1923. — С. 47–55.
  • 2. Битракова–Грозданова В. Старохристијанските споменици во Охридско. — Охрид, 1975.
  • 3. Бошковић Ђ., Вуловић Б. Царичин Град — Куршумлија — Студеница // Старинар. — Н. с. 1958. —Књ. 7–8. — С. 173–180.
  • 4. Виноградов А. Ю. Олимп // Православная энциклопедия. — Т. 52. — М., 2018. — С. 597–604.
  • 5. Виноградов А. Ю. Панагии Кириотиссы монастырь, Панагии Мухлиотиссы монастырь, Панагии Паммакаристос монастырь // Православная энциклопедия. — Т. 54. — М., 2019. — С. 369–400.
  • 6. Виноградов А. Ю. Афонский храм или арабский дворец? Крестово–купольный триконх и новая архитектурная идентичность империи // Византий и Византия: провинциализм столицы и столичность провинции / Под общ. ред.: А. Ю. Виноградов, С. А. Иванов. — СПб. 2020. — С. 91–127.
  • 7. Виноградов А. Ю., Захарова А. В., Черноглазов Д. А. Храм Святой Софии Константинопольской в свете византийских источников. — СПб.: Изд–во «Пушкинский Дом», 2018. — 486 с.
  • 8. Воронова А. А. Особенности архитектуры византийских провинций на Адриатике IX–XII веков // Труды Государственного Эрмитажа. LIII. Архитектура Византии и Древней Руси IX–XII веков. Материалы международного семинара 17–21 ноября 2009 г. — СПб.: Изд–во ГЭ, 2010. — С. 214–226.
  • 9. Господиновъ Й. Разкопки въ Патлейна // Известия на българското археологическо дружество. — 1915. — Т. IV. — С. 113–128.
  • 10. Грозданов Ц. Свети Наум Охридски. Скопjе: Детска радость, Нова Македониjа, 1995. — 240 с.
  • 11. Житие и деятельность, а также исповедание и отрывочный рассказ о (некоторых) чудесах Святаго отца нашего Климента (Архиепископа Болгарскаго. Написано святейшимъ и славным Архиепископом Первой Юстинианы и всей Болгарии Господином Феофилактом, бывшим в Константинопол магистром (учителем) риторов / Пер. с греч. и прим. М. Д. Муретова // Журнал «Богословский Вестник», издаваемый Московской Духовной Академией. — Сергиев Посад: Тип. Св.–Тр. Сергиевой Лавры. — 1913. — Т. II. — Июль–Август. — С. 423–474.
  • 12. Казарян А. Ю. Церковная архитектура стран Закавказья VII века: Формирование и развитие традиции. (В 4 т.). — M.: Локус Станди, 2012. — Т. I (2012). – 388 с.; Т. II (2012). — 640 с.; Т. III (2012). — 690 с.; Т. IV (2013). — 340 с., ил.
  • 13. Касапова Е. Доградбите на светиклиментовата црква на Плаошник како одговор на современите текови во доцновизантиската архитектура // Милениумското зрачење на свети Климент Охридски: Меѓународен научен собир, Скопjе, 28–29 октомври 2017 година. — Скопjе: Македонска академиjа на науките и уметностите, 2017. — С. 379–386.
  • 14. Кондић В., Поповић В. Царичин Град. Утврђено насеље у византиjском Илирику. Београд: Галерија САНУ, 1977.
  • 15. Копылов А. Н. Кирилл и Мефодий // Современные гуманитарные исследования. 2014. — № 2. — С. 14–21.
  • 16. Кораћ В. Дољани код Титограда. Ранохришћанска црква // Старинар IX–X. — Београд, 1959. — С. 383–385.
  • 17. Кораћ В. Архитектутура раног средњег века у Дукљи и Зети. Програм простора и порекло облика // Између Византије и Запада: одабране студије о архитектури. Београд: Просвета, 1987. — С. 21–32.
  • 18. Кораћ В., Ковачевић Ј. Црква св. Томе у Прчању у Боки Которској // Зборник Философског факултета. — Београд, 1970. — Бр. XI–1. — С. 107–114.
  • 19. Кораћ В., Шупут М. Архитектура Византиjског света. — Београд: Просвета, 2005. — 425 с.
  • 20. Коруновски С., Димитрова Е. Византиска Македониjа. Историjа на уметноста на Македониjа од IX до XV век. Милано; Скопjе, 2006.
  • 21. Коцо Д. Климентовиот Манастир «Св. Пантелеjмон» и раскопката при «Имарет» во Охрид // Годишен зборник на Филозофскиот факултет. — Скопjе, 1948. — No. 1. — С. 174–182.
  • 22. Коцо Д. Ранохристијански базилики во областа на Охридското језеро // Зборник на трудови: посебно издание по повод 10–годишнината од основувањето на музејот, посветено на XII меѓународен конгрес на византолозите. — Охрид, 1961. — С. 15–33.
  • 23. Коцо Д. Триконхалните цркви во Климентовото време // Словенска писменост. 1050–годишнина на Климент Охридски. — Охрид, 1966. — С. 91–100.
  • 24. Коцо Д. Резултати од археолошките ископувања на Наумовата црква // Предавања на VII Семинар за македонски јазик, литература и култура. — Скопје: Univ. Kiril i Metodij, 1974. — С. 152–156.
  • 25. Кузман П. Археолошки сведоштва за дејноста на Свети Климент Охридски во Охридскиот регион // Slověne. — 2016. — No. 2. — С. 137–178.
  • 26. Лукин П. Е. Славяне на Балканах в Средневековье. Очерки истории и культуры. — М.: Индрик, 2013. — 288 c.
  • 27. Маленко В. Лихнидско–охридскиот духовен и културен вруток на Плаошник // Македонско–украински културни врски (X–XX век). Вып. 2. — Скопjе, 2004. — С. 279–297.
  • 28. Мальцева С. В. Триконхи в архитектуре Балкан IV–XII веков // Вестник Православного Свято–Тихоновского гуманитарного университета. Серия 5: Вопросы истории и теории христианского искусства. — 2018. — Вып. 32. — С. 34–58.
  • 29. Мальцева С. В. Церковная архитектура Первого Болгарского царства: исследования и исследователи // Актуальные проблемы теории и истории искусства: сб. науч. статей. Вып. 9 / Под ред. А. В. Захаровой, С. В. Мальцевой, Е. Ю. Станюкович–Денисовой. — М.: МГУ имени М. В. Ломоносова / СПб.: НП–Принт, 2019. — С. 350–365.
  • 30. Миљковиќ–Пепек П. Велjуса. Манастир Св. Богородица Милостива во Селото Велjуса краj Струмица. — Скопjе, 1981. —320 c.
  • 31. Миљковић–Пепек П. Некои погледи врз Архитектурата на манастирската црква Св. Наум крај Охридското Езеро. — Охрид, 1985.
  • 32. Михайлов С. Разкопки в Плиска през 1945–1947 година // Разкопки и проучвания. — III. — София, 1949. — С. 203.
  • 33. Миятев K. Кръглата църква в Преслав. — София: Държавна печатница, 1932. — 281 с.
  • 34. Миятев К. Архитектурата в средновековна България. — София: Издателство на Българската академия на науките, 1965. — 252 c.
  • 35. Пентковский А. М. Почитание святителя Климента в Охриде в X–XIѴ вв.//Старобългарска литература. — 2013. — Вып. 48. — С. 79–113.
  • 36. Пентковский А. М. Славянское богослужение в архиепископии святителя Мефодия // Свети Ћирило и Методиjе и словенско писано наслеђе 863–2013. — Београд: Институт за српски jезик САНУ, 2014. — С. 25–102.
  • 37. Рајковић М. Житије Климента охридског // Византиски извори за историју народа Југославије. — Београд, 1955. — Т. I. — С. 297–302.
  • 38. Стричевић Ђ. Рановизантиска црква код Куршумлије // Зборник радова Византолошки институт. — 1953. — Бр. 2. — С. 179–196.
  • 39. Тахиаос А.–Э. Святые братья Кирилл и Мефодий просветители славян. — Свято–Троицкая Сергиева Лавра, 2005. — 391 с.
  • 40. Флоря Б. Н., Турилов А. А., Иванов С. А. Судьбы Кирилло–Мефодиевской традиции после Кирилла и Мефодия. — СПб: Алетейя, 2000. — 316 с.
  • 41. Ходинот Р. Западни влияния върху Кръглата църква в Преслав // Археология. — 1968. — № 1. — С. 20–32.
  • 42. Чанева–Дечевска Н. Триконхалните църкви от IX–XIV в. по българските земи // Археология. — 1970. — № 4. — С. 8–21.
  • 43. Чанева–Дечевска Н. Църковната архитектура на Първата Българска държава. —София: Издателство на Българската академия на науките, 1984. —248 c.
  • 44. Чанева–Дечевска Н. Раннохристиянската архитектура в България IV–VI в. — София: Университетско издателство «Св. Климент Охридски», 1999. —346 c.
  • 45. Ćurčić S. Architecture in the Balkans from Diocletian to Suleyman the Magnificent. New Haven; London: Yale University Press, 2010. — 913 p.
  • 46. Gunlača Z. Kontrafori, lezene i niše u starohrvatskom graditeljstvu // Starohrvatska spomenić ka baština. Rađanje prvog hrvatskog kulturnog pejzaža: Zbornik radova znanstvenog skupa odražanog 6–8. Listopada 1992. — Zagreb: Muzejsko galerijski centar, 1996. — С. 65–74.
  • 47. Ivančević R. Predromanička arhitektura raščlanjena nišama — kontinuitet antike // Starohrvatska spomenić ka baština. Rađanje prvog hrvatskog kulturnog pejzaža: Zbornik radova znanstvenog skupa odražanog 6–8. Listopada 1992. — Zagreb: Muzejsko galerijski centar, 1996. — С. 75–86.
  • 48. Jанковић Ђ. Српско Поморjе од 7 до 10 столећа. — Београд: Српско археолошко друштво, 2007. — 257 с.
  • 49. Kappas M., Mamaloukos S. The Church of St. Constantine on Lake Apollonia, Bithynia, Revisited // DChAE (Δελτιον Τησ Χριστιανικησ Αρχαιολογικησ Εταιρειασ). 2017. — T. 38. — P. 87–103.
  • 50. Kostova R. Topography of Three Early Medieval Monasteries and the Reasons for Their Foundation: A Case of Study // Archaelogia Bulgarica. — 1998. — Vol. 2. — No. 3. — P. 108–125.
  • 51. Magdalino P. The Byzantine Antecedents of the Round Church at Preslav // Проблеми на изкуствотою. — София: Институт за изселдване на изкуствата, 2012. — Бр. 2. — С. 3–5.
  • 52. Mango C. C. Byzantine Architecture. — New York: H. N. Abrams, Inc., Publishers, 1976. —391 p.
  • 53. Marasović T. Westwerk u hrvatskoо predromanici // Starohrvatska spomenić ka baština. Rađanje prvog hrvatskog kulturnog pejzaža: Zbornik radova znanstvenog skupa odražanog 6–8. Listopada 1992. — Zagreb: Muzejsko galerijski centar, 1996. — S. 215–229.
  • 54. Marasović T. Dalmatia preromanica: Ranosrednjovjekovno graditeljstvo u Dalmaciji. 1. Rasprava. — Split, Zagreb: Književni krug Split, 2008. — 497 s.
  • 55. Milošević A. O kontinuitetu kasnoantićkih proizvoda u materijalnoj kulturi ranoga srednjeg vijeka na prostoru Dalmacije // Starohrvatska spomenić ka baština. Rađanje prvog hrvatskog kulturnog pejzaža: Zbornik radova znanstvenog skupa odražanog 6–8. Listopada 1992. — Zagreb: Muzejsko galerijski centar, 1996. — S. 37–41.
  • 56. Popkonstantinov K., Kostova R. Architecture of Conversion: Provincial Monasteries in the 9th –10th Centuries, Bulgaria // Труды Государственного Эрмитажа. LIII: Архитектура Византии и Древней Руси IX–XII веков: Материалы международного семинара 17–21 ноября 2009 г. / Под ред. Д. Д. Ёлшина. — СПб.: Изд–во ГЭ, 2010. — С. 118–132.
  • 57. Vežić P. Dalmatinski trikonhosi // Ars adriatica. Časopis Odjela za povij est umjetnosti Sveučilišta u Zadru. — 2011. — Br. 1. — S. 27–66.
  • 58. Βοκοτόπουλος Π. Η εκκλησιαστική αρχιτεκτονική εις την Δυτικήν Στερεάν Ελλάδα και την Ήπειρον. Από του τέλους του 7ου μέχρι του τέλους του 10ου αιώνος. — Θεσσαλονίκη, 1975.— 231 σ.
  • 59. Βοκοτόπουλος Π. Ό τρίκογχος ναός του Αγίου Νικολάου στο Πλατάνι της Αχαϊας // Άρμος. Τιμητικός τόμος στον καθηγητή Ν.Κ. Μουτσόπουλο. — Θεσσαλονίκη, 1990. — Τ. 1. — Σ. 383–405.
  • 60. Μουτσόπουλος Ν. Περιστερά. Ο ορεινός οικισμός του Χορτιάτη και ο ναός του Αγίου Ανδρέα. — Θεσσαλονίκη, 1986. — 240 σ.
  • 61. Μουτσόπουλος Ν. Εκκλησίες της Καστοριάς, 9ος–11ος αιώνας. — Θεσσαλονίκη, 1992. — 586 σ.
  • 62. Ορλάνδος Α. Ό Άγιος Δημήτριος της Βαράσοβας // Αρχείον βυζαντινών μνημείων Ελλάδος. — 1935. — Τ. 1. — Σ. 109–117.