Заголовок Значение приделов в формировании региональной традиции в сербской средневековой архитектуре
Автор email sm@resava.ru
Сведения об авторе Мальцева Светлана Владиславовна. Ассистент кафедры истории русского искусства отделения искусствоведения исторического факультета СПбГУ.
В рубрике Средневековое искусство восточнохристианского мира
Год 2011 Номер сборника 1 Страницы 6368
Тип статьи Научная статья Индекс УДК 7.033 Индекс ББК 85.113(3)
Аннотация

В докладе анализируется развитие элементов, во многом определяющих национальную специфику сербского храмового зодчества, — особых приделов, связанных с местными культами. Эти приделы появляются в сербских храмах в начале XIII в., т.е. в период становления национальной архитектурной традиции. На всем протяжении ее существования приделы определенным образом размещались в пространстве храмового комплекса, влияя на архитектурную типологию, объемно-пространственную композицию и программу монументальной декорации храмов. 

Ключевые слова
Библиографическая ссылка Мальцева С. В. Значение приделов в формировании региональной традиции в сербской средневековой архитектуре // Актуальные проблемы теории и истории искусства: сб. науч. статей. Вып. 1. / Под ред. С.В. Мальцевой, Е.Ю. Станюкович-Денисовой. – СПб.: НП-Принт, 2011. С. 63–68. ISSN 2312-2129.
Publication Язык статьи русский
Список цитируемой литературы
  • Babić G. Les chapelles annexes des églises byzantines: fonction liturgique et programmes iconographiques. Paris, 1969.
  • Chatzitryphonos E. To peristoo stin ysterobyzantini ekklisiastiki architektoniki. Schediasmos — leitourgia. Thessaloniki, 2004.
  • Ćurčić S. Architectural Significance of Subsidiary Chapels in Middle Byzantine Churches // Journal of the Society of Architectural Historians. 1977. Vol. 36. No. 2. P. 94–110 .
  • Korać V. Ľ architecture de Dečani, tradition et innovation // Дечани и византиjска уметност срединном XIV века. Међународни научни скуп поводом 650 година манастира Дечана. Септембар 1985. Београд, 1989. С. 149–157.
  • • Krautheimer R. Early Christian and Byzantine Architecture. Harmondsworth, 1975. P. 536.
  • • Teteriatnikov N. Upper-Storey Chapels near the Sanctuary in Churches of the Christian East // Dumbarton Oaks Papers. 1988. Vol. 42. P. 65–72.
  • Theis L. Die Flankenräume im mittelbyzantinischen Kirchenbau. Wiesbaden, 2005.
  • Бабић Г., Кораћ В., Ћирковић С. Студеница. Београд, 1986.
  • Джурич В. Византийские фрески. Средневековая Сербия, Далмация, славянская Македония. М., 2000. С. 122–123.
  • Ђурић В. J. Црква Св. Петра у Богдашићу и њене фреске // Зограф. 16. Београд, 1985. С. 31–36.
  • Мальцева С.В. Церковь Успения Богородицы в Студенице: византийские истоки и становление сербской региональной традиции // Архитектура Византии и Древней Руси IX–XII вв. Труды Государственного Эрмитажа. LIII (53). СПб., 2010. С. 282–299.
  • • Ђурић В. Преокрет у уметности Немањиног доба // История Српског народа. Књ. I. Београд, 1981. С. 275. Шупут М. Цариградски извори архитектуре цркве Св. Николе у Куршумлиjи // Стефан Немања — Свети Симеон Мироточиви. Историjа и предање: Међународни научни скуп. Септембар 1996. Београд, 2000. С. 171–178.
  • Ђурић В. Сопоћани. Београд, 1963.
  • Калић J. Европа и Срби. Средњи век. Београд, 2006. С. 242–243.
  • Кандић О. Градац: историjа и архитектура манастира. Београд, 2005. С. 48.
  • Кашанин М., Бошковић Ђ., Миjовић П. Жича. Београд, 1969.
  • Кашанин М., Чанак-Медић М., Максимовић J., Тодић Б., Шакота М. Манастир Студеница. Београд, 1986.
  • Кашанин М., Чанак-Медић М., Максимовић J.,Тодић Б., Шакота M. Манастир Студеница… С. 15, 29–30.
  • Кораћ В. Jеднобродна црква са куполом у византиjскоj архитектури XI и XII века // Кораћ В. Између Византиjе и Запада. Одабране студиjе о архитектури. Београд, 1987. С. 77–85.
  • Кораћ В. Архитектура византиjског света. Београд, 2005. С. 276–284.
  • Максимовић Љ. Византиjски свет и Срби. С. 117.
  • Максимовић Љ. О години преноса Немањиних моштиjу у Србиjу // Максимовић Љ. Византиjски свет и Срби. Београд, 2008. С. 305–312
  • Максимовић Љ. Почеци освоjачке политике // Историjа српског народа. Од наjстариjих времена до Маричке битке (1371). Београд, 1981. С. 437-448
  • Мальцева С. В. Триконхи в архитектуре Сербии второй половины XIV века // Лазаревские чтения: Искусство Византии, Древней Руси, Западной Европы. Материалы научной конференции 2010 (в печати).
  • Мано Зиси Ђ. Ископавања на Царичином граду 1949-1952 године // Старинар. III–IV. Београд, 1955. С. 158–164.
  • Марковић О. Прилог проучавању архитектуре манастира Сопоћана // Саопштења. VIII. Београд, 1969. С. 97–98
  • Ненадовић С. М. Шта jе краљ Милутин обновио на цркви Богородице Љевишке у Призрену // Старинар. Н. С. V–VI. Београд, 1956. С. 205–225
  • Ненадовић С.М. Богородица Љевишка. Њен постанак и њено место у архитектури милутиновог времена. Београд, 1963. Табл. IV–V.
  • Николић Р. Прилози проучавању живописа из XIII и XIV века у области Раса. Житиjе Светог Саве на фрескама сопоћанског ђаконикона // Рашка Баштина. 2.Краљево, 1980. С. 71–85.
  • Петровић М. Студенички типик и самосталность српске цркве. Београд, 1986. С. 11–41.
  • Петровић М. Црквено-државна идеологиjа светога Савве у Студеничком типику // Осам векова Студенице. Зборник радова. Београд, 1986. С. 75–83.
  • Поповић Д. Српски владарски гроб у средњем веку. Београд, 1992.
  • Поповић С. Распоред капела у византиjским манастирима // Саопштења. XXVII–XXVIII. Београд, 1995–1996. С. 24–37.
  • Тодић Б. Грачаница. Сликарство. Београд, 1999. С. 132-134
  • Тодић Б. Старо Нагоричино. Београд, 1996;
  • Кораћ В. Старо Нагоричино, Црква Св. Ђурђа // Кораћ В. Споменици монументалне српске архитектуре XIV века у Повардарjу. Београд, 2003. С. 37–80.
  • Тодић Б., Чанак-Медић М. Манастир Дечани. Београд, 2005.
  • Ћирковић С., Кораћ В., Ђурић В. Пећка Патриjаршиjа. Београд, 1990.
  • Ћурчић С. Грачаница: историjа и архитектура. Приштина, 1988. С. 87, 91–95.
  • Чанак-Медић М. Да ли jе Давидовица изгледала као гробне цркве Немањића // Саопштења. XIII. Београд, 1981. С. 67–75.
  • Чанак-Медић М. Првобитни спољни изглед цркве Успења Богородице у Морачи // Саопштења. XX–XXI. Београд, 1989. С. 19-33.
  • Чанак-Медић М. Свети апостоли у Пећи са дозиданим грађевинама // Архитектура прве половине XIII века. II. Споменици САСВ. Београд, 1995. С. 34.
  • Чанак-Медић М. Свети Ахилиjе у Ариљу. Београд, 2002.
  • Чанак-Медић М., Бошковић Ђ. Архитектура Немањиног доба. I–II. Београд, 1986–1989.
  • Шупут М. Богородичина црква у Студеници као култна грађевина у оквиру византиjске архитектуре свога времена // Студеница и византиjска уметност око 1200. године. Међународни научни скуп поводом 800 година манастира Студенице и стогодишњице САНУ: Септембар 1986. Београд, 1988. С. 139–145.