Title Триконхи в сербской архитектуре Моравского периода: обзор основных проблем изучения
Author email sm@resava.ru
About author Мальцева Светлана Владиславовна — ассистент, Санкт-Петербургский государственный университет. Университетская набережная, д. 7–9, Санкт-Петербург, Россия, 199034.
In the section Восточнохристианское искусство
Year 2014 Volume 4 Pages 131143
Type of article RAR Index UDK 7.033.2(497) Index BBK 85.11
Abstract

Статья посвящена сербской архитектуре Моравского периода, получившей развитие во второй половине XIV в. в процессе перенесения культурно-политических центров из Косова и Македонии на новые Моравские земли и просуществовавшей до середины XV в., то есть времени, когда Сербия утратила независимость под натиском османского завоевания.
Основные тенденции моравского зодчества по-прежнему, как и в более ранние времена, начиная с середины XII столетия, определены ориентацией на византийские традиции в сочетании с яркими чертами региональной самобытности и национального колорита. При этом в качестве отличительного признака моравских построек принято называть единство стиля. Однако при более детальном рассмотрении вопрос о стилевых признаках и их обобщении оказывается куда более проблематичным, чем это кажется на первый взгляд. Для архитектурных решений моравских храмов широко использовался весь арсенал художественных средств, накопленный за предшествующие периоды развития сербского регионального зодчества, что, безусловно, способствовало разнообразию композиционных построений и декоративных программ.
При таком положении дел трехконховая архитектурная формула как характерная особенность построек этого периода становится едва ли не единственным признаком стилевой общности. Несмотря на то что активное применение экседр в различных архитектурных контекстах известно уже в античную эпоху, появление триконхов в христианском культовом зодчестве разных регионов почти всегда сопряжено с проблемами их генезиса и функции. На Балканах храмы-триконхи, получившие распространение уже в ранневизантийский период, к рубежу IX–X вв. становятся доминирующим типом храма в областях, находящихся под юрисдикцией Охридской архиепископии, которой принадлежали тогда и сербские земли. В дальнейшем, в период со второй половины XII до середины XIV в., триконхи в архитектуре сербских регионов не находят распространения. Обстоятельствам и причинам возвращения триконха на сербскую почву в храмовом зодчестве Моравско-=го периода посвящен данный краткий обзор.

Keywords
Reference Мальцева С.В. Триконхи в сербской архитектуре Моравского периода: обзор основных проблем изучения // Actual Problems of Theory and History of Art: Collection of articles. Vol. 4. Eds: Svetlana V. Maltseva, Anna V. Zakharova. St. Petersburg, NP-Print Publ., 2014, pp. 131–143. ISSN 2312-2129.
Publication Article language russian
Bibliography
  • Казарян А.Ю. Триконховые крестово-купольные церкви в зодчестве Закавказья и Византии // Византийский мир: искусство Константинополя и национальные традиции. К 2000-летию христианства. ‒ М.: Северный паломник, 2005. ‒ С. 13 30.
  • Мальцева С.В. Церковь Успения Богородицы монастыря Студеница. Византийские истоки и становление сербских региональных традиций // Труды Государственного Эрмитажа. ‒ СПб.: Изд-во Государственного Эрмитажа, 2010. ‒ T. 53. ‒ С. 282 299.
  • Милонас П.М. Заметки об архитектуре Афона // Древнерусское искусство. Балканы. Русь. СПб.: Дмитрий Буланин, 1995. ‒ С. 35 47.
  • Покрышкин П.П. Православная церковная архитектура XII‒XVIII столетий в нынешнем Серб-
  • ском королевстве. ‒ СПб.: Императорская Академия художеств, 1906. ‒ 76 с.
  • Бабић-Ђорђевић Г., Ђурић В.J. Полет уметности // Историjа српског народа. Доба борби за очување и обнову државе (1371 1537). ‒ Београд: Српска књижевна задруга, 1982. ‒ Књ. 2. ‒ С. 144 191.
  • Богдановић Д. Измирење српске и византиjске цркве // О Кнезу Лазару. Научни скуп у Крушевцу, 1971. ‒ Београд: Научно дело, 1975. ‒ С. 81 90.
  • Богдановић Д. Оживљавање немањићких традициjа // Историjа српског народа. Доба борби за очување и обнову државе (1371‒1537). ‒ Београд: Српска књижевна задруга, 1982. ‒ Књ. 2. ‒ С. 7‒20.
  • Бошковић Ђ., Вуловић Б. Царичин Град – Куршумлија – Студеница // Старинар. Нова серија. ‒ Књ. 7 8. ‒ Београд, 1958. ‒ С. 173 180.
  • Валтровић М., Васић М. Римска гробница у селу Брестовику // Старинар. ‒ 1906. ‒ С. 128 140.
  • Васић М. Жича и Лазарица. Студиjе из српске уметности средњег века. ‒ Београд, Издавачка књижарница Геце Кона, 1928. – 256 с.
  • Вуловић Б. Раваница. Њено место и њена улога у сакралноj архитектури Поморавља // Саопштења. ‒ 1966. ‒ Књ. 7. – 216 с.
  • Гавриловић З. Живопис вестибила Богородичине цркве у Студеници. Избор тема и симбоика // Студеница и византиjска уметност око 1200. године: Међународни научни скуп поводом 800 година манастира Студенице и стогодишњице САНУ (Септембар 1986). ‒ Београд: Српска академиja наука и уметности 1988. ‒ С. 185 186.
  • Грозданов Ц. Свети Наум Охридски. ‒ Скопjе: Детска радость Нова Македониjа, 1995. – 240 с.
  • Ђурић В.J. Црква Св. Петра у Богдашићу и њене фреске // Зограф. ‒ 1985. ‒ Т. 16. ‒ С. 31 36.
  • Историjа српског народа. Доба борби за очување и обнову државе (1371 1537). ‒ Београд: Српска књижевна задруга, 1982. ‒ Књ. 2. – 598 с.
  • Калић J. Студеничко време српске историjе // Студеница и византиjска уметност око 1200. године. Међународни научни скуп поводом 800 година манастира Студенице и стогодишњице САНУ (Септембар 1986). ‒ Београд: Српска академиja наука и уметности, 1988. – 570 с.
  • Кандић О. Градац. Историja и архитектура манастира. ‒ Београд: Полиграф, 2005. ‒ 302 c.
  • Кораћ В. Извори Моравске архитектуре // Између Византиjе и Запада: Одабране студиjе о архитектури. Београд: Просвета, 1987. ‒ С. 133 144.
  • Кораћ В. Монументална архитектура у Византиjе и Србиjи у последњем веку Византиjе. Особенна обрада фасадних површина // Зборник радова Византолошког института. ‒ 2006. ‒ Књ. 43. ‒ С. 209–213.
  • Кораћ В. Свети Сава и програм Рашког храма // Између Византиjе и Запада: Одабране студиjе о архитектури. ‒ Београд: Просвета, 1987. ‒ С. 145 156.
  • Кораћ В, Шупут М. Архитектура византиjског света. ‒ Београд, 2005. ‒ 425 с.
  • Коцо Д. Климентовиот Манастир «Св. Пантелеjмон» и раскопката при «Имарет» во Охрид // Годишен зборник на Филозофскиот факултет. ‒ Скопjе, 1948. ‒ Кн. 1. ‒ С. 174 182.
  • Максимовић Љ. Владарска идеологиjа у српскоj држави и подизање Студенице // Византиjски свет и срби. ‒ Београд: Историjски институт, 2009. ‒ С. 113 131.
  • Мальцева С.В. Приделы в сербских храмах XIII – первой половины XIV в. // Византийский временник. ‒ 2012. ‒ Т. 71. ‒ С. 177–199
  • Михаљчић Р. Краj српског царства. ‒ Београд: Београдски издавачко-графички завод, 1989. –287 c.
  • Ненадовић С. Душанова задужбина Манастир Светих Арханђела код Призрена. ‒ Београд, 1967. ‒ 120+XCIV с.
  • Ненадовић С.М. Архитектура у Jугославиjи од IX XVIII века и главни споменици народа Jугославиjе изван њених граница. ‒ Београд: Научна книга, 1980. ‒ 329 с.
  • Нешковић J. Ђурдђеви Ступови у старом Расу. Постанак архитектуре цркве Св. Ђорђа и стварање рашког типа споменика у архитектури средњовековне Србиjе. ‒ Краљево: Београдски издавачко-графички завод, 1984. – 253 с.
  • О Кнезу Лазару. Научни скуп у Крушевцу, 1971. ‒ Београд, Научно дело, 1975. ‒ 436 с.: ил.
  • Поповић Д. Српски владарски гроб у средњем веку. ‒ Београд: Институт за исторjу уметности Филозофског факултета, 1992. – 214 с.
  • Поповић М. Липовац — трагови средњовековног властеоског боравишта // Саопштења. ‒ 2003. ‒ Књ. 34. ‒ С. 157 176.
  • Ристић В. Моравска архитектура. ‒ Крушевац: Народни музеj, 1996. – 372 с.
  • Стевовић И. Архитектура Моравске Србиjе: локална Градитељска школа или епилог водећих токова позновизантиjског градитељског стварања // Зборник радова Византолошког института. ‒ 2006. ‒ Књ. 43. ‒ С. 231–241.
  • Стевовић И. Каленић: Богородичина црква у архитектури поздновизантиjског света. ‒ Београд: Филозофски факултет; Интерпринт, 2006. ‒ 216 с.
  • Ћоровић-Љубинковић М. Одраз култа св. Стефана у српскоj средњевековноj уметности // Старинар (Нова сериjа). ‒ 1961. ‒ Књ. 12. ‒ С. 45‒60.
  • Ћоровић-Љубинковић М. Уз проблем иконографиjе српских светитеља Симеона и Саве // Старинар. (Нова сериjа). ‒ 1958. ‒ Књ. 7-8. ‒ С. 77 89.
  • Чанак-Медић М. Да ли jе Давидовица изгледала као гробне цркве Немањића // Саопштења. ‒ 1981. ‒ Књ. 13. ‒ С. 67 75.
  • Чанак-Медић М. Свети Ахилиjе у Ариљу. ‒ Београд: Полиграф, 2002. – 356 с.
  • Babić G. Les chapelles annexes des églises byzantines: fonction liturgique et programmes iconographiques. ‒ Paris: Editions Klincksieck, 1969. – 192 p.
  • Ćurčić S. Architecture in the Balkans from Diocletian to Süleyman the Magnifi cent (ca. 300‒ ca. 1550). ‒ New Haven: Yale University Press, 2010. – 913 p.
  • Jeremić M. Adolf Hytrek et les premieres fouilles archéologiques á Sirmium // Старинар. ‒ 2006. ‒
  • Књ. 55. ‒ С. 115‒130/
  • Mihaljčić R. Lazar Hrebeljanović: istorija — kult — predanje. ‒ Beograd: Nolit, 1984. – 378 s.
  • Millet G. L’ancient art serbe. Les églises. ‒ Paris: E. de Boccard, 1919. – 208 p.
  • Μαμαλούκας Στ. Το Καθολικό της Μονής Βατοπαιδίου. Ιστορία και αρχιτεκτονική // Εθνικό Αρ-χείο Διδακτορικών Διατριβών: [Электронное издание]. ‒ URL: http://thesis.ekt.gr/thesisBookReader/id/12425#page/1/mode/2up (дата обращения: 05.08.2014).
  • Ξυγγόπουλος Α. Έρευναι εις τα βυζαντινά μνημεία των Σερρών. ‒ Θεσσαλονίκη: Εταιρεία
  • μακεδονικών σπουδών, 1965. – 87 σ.